Veliki četvrtak

Veliki četvrtak je, po biblijskom predanju, jedan od najznačajnijih dana u životu Isusa i njegovih učenika i ujedno poslednji dan Isusove slobode. Veliki četvrtak obeležila su četiri velika događaja: sveto pranje nogu učenicima, tajna večera, čudesna Isusova molitva i na kraju njegovo izdajstvo i hapšenje.
Hronološki, po Bibliji, ovi događaji su se odirali na sledeći način:
Pred praznik Pashe, u četvrtak, Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim, gde je na Veliki četvrtak bila Tajna večera. Tajna zbog toga što je na njoj ustanovljena Sveta tajna pričešća. Isus je ustanovio uz reči: „Uzmite, jedite; ovo je tijelo moje." i „Pijte iz nje svi; Jer ovo je krv moja Novoga Zavjeta koja se prolijeva za mnoge radi otpuštenja grijehova" (Mat. 26:26-28). Ove se reči mogu čuti na svakoj svetoj liturgiji čiji je centralni deo sveto pričešće i obeležava ga, baš kao na tajnoj večeri, ispijanje vina i lomljenje kolača.
Takođe je svojim učenicima oprao noge učeći ih tako sopstvenim primerom kako treba da služe jedni drugima. Zapovedio im je i da ljube jedni druge: „Da ljubite jedni druge kao što ja vas ljubim“ (Jov. 15:12). Dalje je otvoreno govorio o predstojećem stradanju i svemu što će mu se dogoditi. Isus kao bogoliki čovek ili čovek-bog, unapred je znao sve događaje koji će uslediti i vlastito stradanje je prihvatio kao nužnost koja se mora desiti i kojom se zaokružuje njegova misija na zemlji.
Tu izgovara i Prvosvešteničku molitvu u kojoj se pomolio za svoje učenike kao i za sve one koji zbog njihovih reči budu poverovali.
Te noći Hrista su se odrekla dva njegova učenika: Juda Iskariotski i Simon Petar a jedan od njih, Juda, ga je izdao, odnosno, modernim žargonom rečeno, direktno učestvovao u njegovom hapšenju od strane vlasti Rima. Hristos je pred svima rekao: „Zaista vam kažem, jedan od vas izdaće me“ (Mat.26:21). "A Juda izdajnik njegov odgovarajući reče: Da nisam ja učitelju? Reče mu (Isus): "Ti kaza“ (Mat. 26:25). "Reče mu Petar: Neću te se odreći makar morao i umrijeti s tobom“ (Mat. 26:35). Treba reći da je Juda još na Veliku Sredu otišao kod jevrejskih prvosveštenika i rekao: „Šta ćete mi dati i ja ću vam ga izdati? A oni mu položiše trideset srebrnjaka“ (Mat. 26:15) čime je u stvari već dan pre izdao Isusa. Zbog sećanja na ovo izdajstvo sredom se posti.
Potom Isus odlazi u Getsimanski vrt, gde se znajući za sva stradanja koja mu predstoje moli Ocu svome: „Avaj, Oče, sve je moguće tebi; pronesi ovu čašu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću nego kako ti“ (Mar.14:36). Juda je znao za pomenuti vrt, jer se Isus tu često okupljao sa svojim učenicima, i tu je došao sa slugama prvosveštenika i fariseja. Isusa im je pokazao celivajući ga jer im beše rekao: „Koga poljubim, taj je“ (Luka 22:47), Isus ga je upitao „Judo, zar cjelivom izdaješ sina čovječijega?"(Luka 22:48). Juda nije ništa odgovorio. Tako su Isusa odveli pred prvosveštenika da mu sudi.
Te noći, učenici su bili kao stado bez pastira, izgubljeni i očajni. Tada je Petar, koji je beskrajno voleo Hrista, poklekao i tri puta ga se od večeri do zore odrekao. Pitali su ga da li je on jedan od učenika i da li je bio sa Isusom. Petar je odgovorio da ne zna ko je on i da ga ne poznaje. Kad je treći put izustio da nije, zapevao je petao. Petar se tada setio reči Isusovih da će ga se i on tri puta odreći pre nego što zapeva petao. Petar je shvatio koliki je njegov pad, pokajao se iz dubine duše i plakao je gorkim, čemernim suzama, moleći oproštaj.
Juda je, sa druge strane, shvatio da je to što je uradio užasno. Došao je u hram i bacio novac, rekavši da je izdao krv nevinu, ali njegovo okorelo srce nije bilo spremno na pokajanje. Nije mogao da se pokaje i moli za oproštaj, zato se u očajanju obesio i tako je dodao sebi i neoprostivi
greh samoubistva. I tako je za razliku od Petra (koji je postao jedan od najvećih apostola) ostao zapamćen samo kao izdajnik .
Prvosveštenici nisu hteli da novac koji je Juda bacio stave u blagajnu hrama. Za taj novac je kupljena njiva da bude mesto na kojem će se sahranjivati stranci. Njivu su

Izvor: Wikipedia