Aleksandar Nevski

SIN kneza Jaroslava. Od malena srcem okrenut k Bogu. Pravdoljubiv, žalostivan, istinski pobožan; prezirao sujetu sveta; od rane mladosti zavoleo Hrista; uvek željan svete mudrosti svetih Otaca; najmilije mu zanimanje bilo: svunoćna bdenja i tajne molitve k Bogu. Godine 1236. postao knezom Novgorodskim. Pobedio Švede na reci Nevi, 15. jula 1240. godine, zbog čega je i prozvat Nevskim. Silan ne toliko vojskom koliko verom u pomoć Božiju; pred bitku govorio vojnicima: "Bog je ne u sili nego u pravdi". Tom prilikom javili se svetitelji Boris i Gljeb jednom vojvodi Aleksandrovom i obećali svoju pomoć velikome knezu, srodniku svome. Postavši 1250. godine veliki knez Vladimirski, Aleksandar se mnogo potrudi na podizanju i uređenju Ruske zemlje, koja je u to vreme patila od tatarskog nasilja. He samo zaštitnik i čuvar Pravoslavlja nego i neustrašiv ispovednik svete vere pravoslavne. U Zlatnoj Ordi tatarskoj nije se hteo pokloniti idolima niti proći kroz oganj. Tom prilikom rekao kanu Batiju: "Tebi ću se pokloniti, jer te Bog počastvova carstvom, a tvari, idolima, neću se pokloniti. Hrišćanin sam, i ne klanjam se tvari; klanjam se Bogu, Jednome u Trojici slavljenome koji je stvorio nebo i zemlju; Njemu služim i Njega počitujem". - Zbog njegove mudrosti, hrabrosti, telesne snage i krasote uvažavao ga i kan tatarski. Zidao je mnoge crkve i činio bezbrojna dela milostinje.
Dvadeset sedam godina knezovao je blagoverni knez Aleksandar, trošeći sve biće svoje u hristočežnjivim podvizima i trudovima. Najzad, osećajući da mu se približuje odlazak iz ovoga sveta, on, po neodoljivoj želji srca svog uvek ustremljenog k Bogu, primi monaštvo, i monaško ime Aleksije, pričesti se svetim Tajnama, i upokoji se blaženo 14. novembra 1263. godine, u svojoj 43. godini. I bi sahranjen u manastiru Roždestva Presvete Bogorodice, u Vladimiru. Pri sahrani pak, kada mu mitropolit htede metnuti u ruku oproštajnu gramatu, on sam kao živ otvori ruku i uze gramatu.
Godine 1381. mošti svetoga kneza biše otkrivene i položene u sabornoj crkvi manastira. Godine pak 1547, pri caru Jovanu IV, svetom knezu bi sastavljena posebna služba, i određeno da se spomen njegov praznuje 23. novembra, u dan njegove sahrane. Godine 1724, po naređenju cara Petra Velikog, česne mošti svetoga kneza biše prenete u Petrograd, u Aleksandro-Nevsku lavru, gde počivaju i sada.