Sveti mučenik Aleksandar

Za vladanja neznabožnog cara rimskog Maksimijana beše žestoko gonjenje hrišćana po celoj carevini rimskoj. Jedan stotnik, vrlo revnostan idolopoklonik, po carevom naređenju sazida hram poganom bogu svom Jupiteru nedaleko od Rima. I bi izdata zapovest od cara, da hrišćani pod moranjem prinose žrtve bogovima neznabožačkim. Osim toga car naredi da se svi saberu na obnovljenje Jupiterovog hrama. Carski glasnici se razleteše na sve strane po Rimu, i trubama objavljivahu to, govoreći: Čujte, prijatelji bogova! sutra pre podne treba da se saberete zajedno sa carem u hram boga Jupitera!
Neznabošci, čuvši trube glasnika, stadoše se pripremati da izjutra krenu u Jupiterovo idolište. I sutradan mnogi prodavci odoše rano sa svojom robom kod novog Jupiterovog hrama, kako radi poklonjenja, tako i radi prodaje svoje robe. U to vreme jedan veoma bogat čovek, tribun Tiverijan, koji imađaše pod sobom mnogo vojnika, predatih mu na upravu od vojvode Feliksa, sazva te vojnike i reče im: Čujte braćo! Znate li za carevo naređenje, da nam danas valja biti sa carem u Jupiterovom hramu? Budite dakle gotovi.
Kada on ovo govoraše, njemu stiže izveštaj da je car već otišao kod Jupiterovog hrama. Tada svi užurbano krenuše ka idolištu, da budu u prisustvu cara. Ali jedan od tih vojnika, po imenu Aleksandar, od detinjstva odgajen u hrišćanskoj veri i bogobojažljiv, reče tribunu: Ti bi dobro uradio da si nas pozvao da idemo i da se poklonimo istinitome Bogu koji živi na nebu. Oni pak koje vi nazivate bogovima, nisu bogovi već demoni. Tiverijan mu reče: Danas ćemo prinositi žrtve ne svima bogovima nego samo Jupiteru, mada u nas ima mnogo bogova koje štuje i car i mi. Na to blaženi Aleksandar odgovori: Jupiter, koga ti nazivaš bogom, isti je kao i ostali demoni lukavi, koji svoje poklonike uvlače u pogibao, navodeći ih na dela bezakona i mrska, kojima se i sami bogovi vaši oskvrnaviše, kao što i vi sami kazujete za njih. Naime: nekada oni, raspaljeni požudom prema ženama, zavođahu žene, silovahu, i činjahu s njima sramna dela, skvrnaveći ne samo zemlju, nego i more i vazduh. No ko je ikada čuo ili video da se bog bavi bludočinstvom? A naš Bog je nevidljiv telesnim očima; On se samo verom poznaje, Bog prečisti, svemoćni, Tvorac neba i zemlje. On ne traži takve žrtve kakve vi prinosite nečistim demonima vašim; On traži žrtve čiste i beskrvne. - Saslušavši Aleksandra, Tiverijan reče: Prestani sa takvim bezumljem, Aleksandre! Ne huli bogove, dobrotvore naše, da ne bi car čuo za to i razgnevio se na mene što u svome puku trpim takog bogohulnika. - Rekavši to, Tiverijan pohita k caru, a Aleksandar ode svojoj kući.
Kada nastade vreme za žrtvoprinošenje, car stade prinositi žrtvu odvratnom bogu svom Jupiteru u novom hramu njegovom. Tada Tiverijan kaza caru da jedan od njegovih vojnika, Aleksandar, ne sluša carevo naređenje i grdi bogove i huli. Car odmah posla po Aleksandra, naredivši da ga dovedu pred njega okovana u gvozdene lance. Beše to u podne. Aleksandar se odmaraše u postelji svojoj. No u snu mu se javi Anđeo Gospodnji i reče mu: Muški se drži, Aleksandre, i budi hrabar, jer mnoga stradanja imaš podneti za ime Isusa Hrista raspetog. Za tebe su spremljene ne male muke. Evo, vojnici carevi već idu po tebe. Ali ih se ti ne boj; i neka se ne plaši srce tvoje, jer sam ti ja poslan u pomoć. Ustani dakle, i pomoli se Bogu, a ja ću biti s tobom dok ne završiš svoj podvig.
Ustavši od sna, Aleksandar stade pojati psalam Davidov: Koji živi u pomoći Višnjega nastaniće se pod krovom Boga nebeskoga; reći će Gospodu: Ti si zaštitnik moj i utočište moje, Bog moj, u koga se uzdam (i ostalo do kraja: Ps. 90, 1-16). Zatim, izišavši iz kuće, Aleksandar srete vojnike koji su dolazili po njega; sve to behu njegovi drugovi iz puka. Kada oni ugledaše Aleksandra, svi popadaše na zemlju od straha, jer lice njegovo blistaše kao munja. A sveti Aleksandar im reče: Ustanite, braćo! Što ste se prepali? Vojnici mu odgovoriše: Vidimo te okruženog silom Božjom, i od straha popadasmo. Svetitelj im na to reče: Čujte braćo, Bog neba i z

Izvor: Crkveni Kalendar