Sveta prepodobna mučenica Anastasija Rimljanka

Martyr

Spomen 29. oktobar

U DANE cara Dekija i njegovog saprestolnika Valerijana pri gradonačelniku Probu, nedaleko od Rima, u usamljenom i nepoznatom mestu bejaše jedan mali ženski manastir. U njemu se podvizavahu nekoliko vrlinskih isposnica; igumanija im beše Sofija, stara po godinama i savršena u vrlinama. U tom manastiru bejaše blažena devojka Anastasija, rodom iz Rima, koja u trećoj godini svojoj ostade bez roditelja, i igumanija Sofija je uze k sebi u manastir. Tu je ona odgaji i vaspita i nauči svima vrlinama, tako da Anastasija prevazilažaše sve ostale sestre u postu, podvizima, molitvama i svim ostalim vrlinama. Ona beše veoma lepa. Kada napuni dvadeset godina, neki znatni građani Rimski, čuvši za njenu neobičnu lepotu, silno željahu da je uzmu sebi za ženu. Ali sveta devojka, smatrajući sve za đubre, unevesti sebe Hristu, i čuvajući svoje devičanstvo ana My dan i noć služaše u molitvama.
Međutim đavo mnogo puta pokušavaše da nevestu Hristovu odvrati od njenog ravnoangelnog života i privuče k svetu, vojujući protiv nje i telesnom pohotom i nečistim mislima i sablaznima lukavih usta i raznim drugim svojim prepredenostima. Ali on u toj borbi protiv nje ni najmanje ne uspevaše, jer se u nemoćnu prirodu njenu useljavaše sila Hristova, koja devičanskim nogama potiraše prokletu glavu paklenog zvera. No ne mogavši tim unutarnjim i tajnim vojevanjem pobediti neggobedivu nevestu Hristovu, đavo ustade javno protiv nje, podigavši ljute mučitelje. Jer u to vreme nastade silno gonjenje na hrišćane, i đavo nahuška neke neznabošce koji neprijateljevahu protiv hrišćana, da Anastasiju oklevetaju pred gradonačelnikom Probom. I oni, došavši k neznabožnom gradonačelniku, stadoše mu pričati, kako na jednom zabačenom mestu među nekim ubogim i bezmužno živećim ženama boravi neka devojka Anastasija, kojoj po lepoti nema slične u celome Rimu. Ta devojka, govorahu oni ne samo neće da ima muža, nego se ruga našem načinu života, podsmeva se našim bogovima, veruje u Raspetoga.
Čuvši o lepoti Anastasijinoj, gradonačelnik odmah posla sluge svoje da je dovedu. Došavši k manastiru, sluge dugo ne mogahu da otvore manastirsku kapiju; onda uzeše sekire da razvale kapiju. Videći šta se radi, isposnice se uplašiše, pa otvorivši vrata na suprotnoj strani, pobegoše iz manastira. Igumanija pak Sofija ne pusti Anastasiju, govoreći: Čedo moje, Anastasija, ne plaši se, jer nastade vreme podviga. Evo, Ženik tvoj Isus Hristos hoće da te uvenča: zato ne želim da ti pobegneš iz manastira; ne želim da lišim mučeničkog venca tebe, biser moj, koju sam od tri godine uzela, vaspitavala, i do ovoga časa kao zenicu oka čuvala.
Kada vojnici razvališe kapiju, pred njih iziđe igumanija Sofija i upita ih: Koga ištete, i šta zahtevate? - Oni odgovoriše: Starice, daj nam devicu Anastasiju, koju ti kod sebe držiš, pošto je gradonačelnik Prob traži. - Da, ja ću vam je s radošću dati, odgovori Sofija, samo vas molim, gospodo, iričekajte dva časa dok je ukrasim, da bi se dopala gospodaru vašem. - A sluge, smatrajući da igumanija hoće da je ukrasi uobičajenim svetskim haljinama i nakitima, pristadoše da pričekaju. Međutim duhovna mati Sofija, želeći da svoju kćer ukrasi duševnim lepotama, da bi se dopala Ženiku Nebeskom, uze je i uvede u crkvu. I postavivši je pred oltar, ona joj stade s plačem govoriti: Čedo moje, Anastasija, sada treba da samim delom pokažeš svoju usrdnu ljubav ka Gospodu; sada treba da do krvi stojiš za vozljubljenog Ženika svog Hrista, i da dokažeš da si istinita nevesta Njegova. Stoga te molim, mila kćeri moja: ne dopusti da te previspreni jezik prevari; ne prelasti se slavom i poklonima sujetnog sveta, niti se plaši privremenih muka koje će ti izdejstvovati život večni. Eto, tebi je otvoren Ženikov dvorac! eto, tebi je pripremljen odar večnoga pokoja! eto, tebi je ispleten venac! eto, tebe već zovu na Jagnjetovu svadbu! Zato, idi k Njemu s veseljem! idi obagrena krvlju, kao odevena svadbenim ruhom! Molim te, čedo moje, pazi na reči moje i opomeni se trudova mojih i briga mojih oko tebe, kako te izmalena odgajih i v

Izvor: Crkveni Kalendar