Anastasije Sinajski

Venerable

Spomen 20. april

Bogonosni otac naš Anastasije bi rođen polovinom šestoga veka. Iz malena bi vaspitan u pobožnosti. O tome on sam svedoči pišući; o sebi ovako: Oni koji videše Hrista u telu, držali su Ga za proroka; a mi, iako Ga ne videsmo telesnim očima, još u detinjstvu saznasmo da je Bog, i naučismo se ispovedati Ga kao Gospoda svemoćnog i Tvorca vekova i Blistanje slave Očeve. Sveto Evanđelje Njegovo sa takvom verom slušamo kao da Njega samog vidimo gde nam govori, i primajući besprekorni biser prečistog Tela Njegovog mi verujemo da samog Hrista primamo. A kada samo vidimo izobraženje božanskog lika Njegovog na ikoni, mi kao da vidimo Njega samog kako gleda s neba na nas, počitujemo Ga, klanjamo Mu se i padamo ničice pred Njim.
Ovo nekoliko reči jasno pokazuju kako je prepodobni Anastasije još u ranom detinjstvu naučen da zna Hrista istinitog Boga, i da veruje u Njega, i da Ga se boji, i da Ga ljubi svim srcem, i da Mu na svetim ikonama odaje bogodolično molitveno poklonjenje.
U mladosti on izuči sve svetske i duhovne nauke, i beše veoma darovit govornik i mudar filosof. A kada bi punoletan, Anastasije ostavi svet i sve što je u svetu i, uzevši krst, svim srcem pođe za Hristom. Jer, otišavši u manastir, on postade monah. No želeći da bude upućen u velike podvige i da podražava najsavršenije u vrlinama ljude, on ode u Jerusalim. I pošto se tamo pokloni česnim i svetim mestima, otputova na Sinajsku Goru. Našavši tamo mnoge svete ljude, iskusne u inočkim vrlinama, on poče živeti među njima, pokoravajući im se i služeći im usrdno, pod slavnim igumanom svetim Jovanom Lestvičnikom. Zbog svog velikog smirenoumlja on dobi od Boga dar duhovnoga znanja i velike mudrosti, te sastavi mnoge poučne knjige i napisa žitija nekih svetih Otaca, i bi udostojen prezviterskog sana. Zatim, posle svetog Jovana Lestvičnika i njegovog brata Georgija bi iguman Sinajske Gore. Vodio je žestoku borbu protiv jeretika akefalita, tojest bezglavnika, koji su poricali Četvrti Vaseljenski Sabor i učili da Hristos nema istinitu i potpunu ljudsku prirodu (monofizitstvo). Mnogo je pisao protiv njih, vodio sporove s njima, izobličavao ih, pobeđivao i posramljivao.
Ta jeres monofizitska se pojavi za carovanja Zinonova u Aleksandriji među neprijateljima i protivnicima Četvrtog Vaseljenskog Sabora. Tada u Aleksandriji beše lažni patrijarh jeretik Petar, zvani Mongos Ovoj akefalitskoj jeresi pristupi Sever, koji se za carovanja Anastasijeva dočepa patrijaršiskog prestola antiohijskog. Boreći se protiv ovih jeretika ne samo spisima nego i živom rečju, blaženi Anastasije proputova svu Siriju, i Arabiju, i Egipat, svuda iskorenjujući ovu jeres a utvrđujući u pravoverju Crkvu Hristovu.
Pošto ugodi Bogu više od drugih Otaca, on u dubokoj starosti otide ka Gospodu, početkom sedmog veka. A iza sebe ostavi divnu duhovnu i bogoslovsku knjigu zvanu Odigos (Vođa, Rukovodioc), spise protiv jeretika Monofizita i divne besede prepune duhovne i spasonosne mudrosti.

Izvor: Crkveni Kalendar