Sveti mučenici Anikita i Fotije

Martyr

Spomen 12. avgust

U gradu Vitinijske oblasti Nikomidiji neznabožni car Dioklecijan podiže otvoreno gonjenje na hrišćane; po njegovom naređenju usred grada biše postavljena mnogobrojna oruđa za mučenje: mačevi, sečiva, kočevi, železni nokti, tiganji, točkovi, kotlovi i druge sprave, izmišljene za bezdušno mučenje; behu tu dovedeni i strašni zverovi; svim tim Dioklecijan je hteo da zaplaši one koji prizivaju ime Hristovo. I razasla Dioklecijan grozna naređenja u sve krajeve rimskog carstva, u kojima naređivaše da hrišćane svuda gone, muče i ubijaju; pri tome mnoge hule rigaše na Jedinorodnog Sina Božijeg.
U to vreme življaše u Nikomidiji jedan visokorodni i znameniti velikodostojnik, po imenu Anikita. Ispunivši se revnosti za Gospoda Boga, Anikita stupi pred cara i neustrašivo ispovedi da je Gospod Isus Hristos istiniti Sin Božji i Bog, i krasnorečivo izloži caru o bespočetnom rođenju Sina Božijeg i o Njegovom ovaploćenju, u potrebno vreme, radi spasenja našeg; u isto vreme sveti Anikita ismeja zabludu idolopoklonika, nazivajući neznabožačke bogove gluvima i neosetljivima, i najzad reče: Care, muke koje si za hrišćane spremio i objavio, ni najmanje nas ne plaše, jer su sve muke ništa za nas, i mi se nikada nećemo pokloniti bezdahnim idolima.
Ispunivši se gnjeva i jarosti, i ne mogući više slušati bogonadahnute reči svetog Anikite, car naredi da mu se odmah odseče jezik. No sveti Anikita, i kada mu odsekoše jezik, govoraše jasno, slaveći Hrista Boga. Zatim bi volovskim žilama žestoko bijen dugo, da mu i kosti proviriše kroz kožu. Međutim sveti Anikita, junački podnoseći to mučenje kao u tuđem telu, gromko propovedaše prisutnom narodu da je Hristos jedini istiniti Bog. - Posle toga car naredi da Anikitu predadu zverovima da ga pojedu. I na svetog Anikitu bi pušten strahoviti lav koji užasno rikaše, no kada se približi mučeniku on postade krotkiji od jagnjeta i umiljavaše se oko svetog mučenika, i znoj koji beše izbio na čelu i licu mučenikovom on obrisa svojom šapom kao sunćerom. A sveti Anikita povika govoreći: Blagodarim Ti, Gospode Isuse Hriste, što si me izbavio od zuba ovoga zvera! Molim Te, Gospodaru, i u predstojećem podvigu pruži mi u pomoć desnicu Svoju, da bih uzmogao pobediti mučiteljevu jarost i udostojiti se mučeničkog venca od Tebe.
Pošto se sveti mučenik pomoli tako, nastade zemljotres, i Herkulovo idolište pade sa idolom njegovim, i odvali se jedan deo gradskoga bedema, i mnogi neznabošci poginuše pod njihovim ruševinama. Tada naredi car da mučenikovu glavu odseku mačem. No kada dželat podiže mač da mučenika poseče, njemu tog časa klonuše ruke, i sam pade na zemlju, i postade nepomičan kao da je mrtav. Videći to, Dioklecijan naredi da mučenika privežu za točak koji se nalazio usred oštrih gvozdenih poluga, da podlože oganj i da okreću točak, da bi sveti mučenik umro kidan oštrim gvožćem i paljen ognjem. No sveti Anikita, privezan za točak, ovako se moljaše: "Gospode Isuse Hriste, oslobodi me od ovog mučilišta radi prisutnih, da bi oni koji me posmatraju, videći Tvoju brzu pomoć, mogli junački protivstati mučitelju i primiti od Tebe venac pobede". - I tog časa se lanci na svetom Anikiti odrešiše, točak stade kao ukopan, i oganj se ugasi.
Tada mučitelj naredi da se kotao napuni olovom, da se olovo rastopi, i u vrelo olovo baci mučenik. I svi videše gde Anđeo Gospodnji sa mučenikom ulazi u kotao, i čim se mučenik dotače kotla, odmah ostinu kotao sa olovom, i postade kao led.
Dok se sveti Anikita tako podvizavaše za Hrista, srodnik njegov Fotije, videći silu Hristovu kako čudesno čuva slugu Svoga, odbaci svaki strah, izađe ispred prisutnog naroda, priteče k svetom mučeniku, i s ljubavlju ga grljaše i celivaše, nazivajući ga ocem i posrednikom svoga spasenja, i time pokazujući da je gotov podneti za Hrista svakojake muke. Zatim, obraćajući se caru, Fotije reče: Zastidi se, idolopokloniče! bogovi su tvoji ništa. - Tada car s jarošću viknu vojnicima: Posecite ga mačem! - No kada jedan od vojnika zamahnu mačem da mučenika udari njime po vratu, silom Božjom se ruke njegove s mačem ok

Izvor: Crkveni Kalendar