Čudotvorna Blagoveštenjska ikona Presvete Bogorodice 'Velikoblagodatna'

Spomen 25. mart

PREDIVNA Blagoveštenjska ikona presvete Bogomatere, koja se danas čuva na ostrvu Tinosu u Grčkoj, potiče još iz doba pre arapskog ropstva, koje je bilo davno pre turskog ropstva. Kada i kako je ova svetinja dospela na Tinos nezna se, ali predanje narodno vezuje je za svetog apostola i jevanđelista Luku. Za vreme jedne katastrofe, koja je zadesila ostrvo Tinos, Ikona je bila zatrpa na pod zemlju, gde je ostala oko 800 godina. A pronađena ona bi ovako:
Na mesec dana pred izbijanje ustanka u Grčkoj protiv Turaka, 1821. godine, Presveta Bogorodica se javi u snu jednom blagočestivom baštovanu, osamdesetogodišnjem starcu Mihailu Polizoisu, doseljeniku na Tinos sa ostrva Androsa. Ona mu u snu reče da u obližnjoj njivi Antonija Doksara, severno od grada zvanog Sveti Nikola, nalazi se zatrpana u zemlji Njena blagoslovena Ikona. Ovaj bogobojažljivi čovek, kada se ujutru probudi, ispriča svoje viđenje parohijskom svešteniku, a ovaj arhijereju toga ostrva po imenu Gavrilu. Vest o tom viđenju pronese se u toku dana i kroz ceo grad, i svi ljudi rešiše da pomognu oko toga da se sveta Ikona pronađe. Ali i pored sveg upornog traženja i kopanja, ljudi ništa ne nađoše, zbog čega mnogi pomisliše da to nije bio istiniti san nego samo fantazija ovoga Mihaila. Tako ta stvar uskoro pređe u zaborav.
Ali sledeće 1822. godine, prve nedelje jula meseca, desi se jedan druti čudesan događaj. Na jedan sat od gradskog naselja, na najvišem vrhu ostrva Tinosa zvanom Kehrovuni, nalažaše se jedan ženski manastir iz 10. veka. U manastiru među osamdeset monahinja življaše i prepodobna monahinja Pelagija, koja beše došla u manastir u svojoj 17. godini i življaše sama u jednoj keliji. Te noći uoči nedelje ona oseti u snu da se maleni prostor njene kelije iznenada ispunjuje svetlošću. Iz te svetlosti njoj se javi Presveta Bogorodica i zapovedi joj da ode u grad i kaže manastirskom staratelju Stamatelu Kagadisu, da on otkopa dom Presvete, koji se nalazi zatrpan na zemljištu Antonija Doksara u blizini spomenutog grada Svetog Nikole, i da onda on sazida na tom mestu veliki i lep hram Njoj. Uplašena Pelagija ne reče sutradan nikome ništa o svome viđenju, pa ni svojoj igumaniji. Samo se moljaše Bogu. Tako u ćutanju ona provede sedam dana, moleći se neprestano Bogomateri da je nauči šta treba da radi. Noću uoči sledeće nedelje, ona vide isto viđenje i dobi istu zapovest od Panagije (= Presvete). Pelagija opet provede nedelju dana u nedoumici šta da radi, a nikome se ne poveri. Treće nedelje istoga meseca jula, po treći put se ponovi isto viđenje, i tom prilikom Majka Božja ukori Pelagiju za neposlušnost: Ona joj zapreti da će umreti ako ne bude poslušala. Isto tako joj reče da će i onoga čoveka i celo ostrvo zlo snaći ako Je ne poslušaju. Na pitanje Pelagijino: Kako će taj čovek moći da podigne tako velik i lep hram, Bogomati odgovori: Ja ću se o svemu pobrinuti. - A ko si ti, Gospođo moja? zapita Je Pelagija. I dobi ovaj odgovor: Blagovešćuj zemljo Radost Veliku! Posle toga Majka Božja iščeznu. Pošto već beše zora, Pelagija ustade i pođe najpre u crkvu. Po završetku svete Liturgije u crkvi, ona sve ispriča igumaniji manastira Melaniji, i ona je posavetova da izvrši zapovest Majke Božje.
Sutradan Pelagija otide onom čoveku Stamatelu i ispriča mu svoja viđenja. A on je posavetova da sve to kaže i episkopu. Episkop tinoski Gavril, koji beše rodom sa Krita, beše čovek duhovan i dobrodeteljan. Kada ču kazivanje Pelagijino, on se zaplaka od radosti, i reče joj: Blažena si ti starica, i blago tebi što te je Majka Božja tri puta posetila u keliji![4] Pošto preosvećenom arhijereju ispriča to isto i Stamatelos, arhijerej se priseti i onog ranijeg viđenja baštovana Mihaila, pa se reši da po svaku cenu učini sve što treba da bi se pronašao hram i Ikona Presvete Bogomatere. Zato sledećeg dana on zvonima crkvenim sazva sav narod iz grada da dođe u mitropolitski hram Svetih Arhanđela. Srećom, u to vreme ne beše nijednog Turčina na Tinosu. Kada se narod sabra, vladika im ispriča viđenje monahinje Pelagije i pozva narod da pomogne pri

Izvor: Crkveni Kalendar