Antonije III Carigradski

Antonije sveti beše po ocu sa Istoka, po majci iz Evrope, a kao treća otadžbina beše mu Carigrad, u kome je odrastao, vaspitan bio, i školovao se. Pa je u njemu kasnije bio i arhipastir.
Kada Antonije stiže do punoletstva, on postade monah. I vrlo junački upražnjavaše vrlinu i unutrašnju filosofiju, podvižnički duhovni život. Zatim, iako nije hteo, bi rukopoložen za prezvitera, i postade iguman u svom manastiru. Od tada on veoma zavole bdenje, post, neprekidnu molitvu. Tada i otac njegov primi monašku shimu. Ovaj božanstveni Antonije činio je milostinju obema rukama.
A kada dođe vreme te tražahu čoveka dostojna za patrijarha, tada izbor Svetog Sinoda i cara pade na svetog Antonija. I on bi hirotonisan za patrijarha carigradskog. Kao patrijarh vrlo je revnosno obilazio crkve i neumorno služio. Pomagao je izobilno podizanje i popravljanje crkava; isto tako pomagao siromašne sveštenike i čtece; i svojom milostinjom tešio hiljade i hiljade ništih i ubogih. Čineći mnoga dobra dela i velika čudesa, on dožive duboku starost, i onda otide ka Gospodu. Patrijarhovao u vreme cara Lava Mudrog.