Sveti mučenici Antonije, Jovan i Evstatije

Martyr

Spomen 14. april

Ovi sveti mučenici behu iz litvanskog grada Vilne. Behu najpre neznabošci i poklonici ognja, kao i ostali žitelji te zemlje. Antonije i Jovan behu rođena braća. Kada u Litvu dođe neki sveštenik Nestor, Antonije i Jovan svom dušom zavoleše hrišćansku veru, i Nestor ih krsti božanskim krštenjem, nadenuvši starijem ime Jovan a mlađem Antonije. I po krštenju braća vođahu život koji dolikuje hrišćanima. A behu na službi u dvoru kneza litvanskog Olgerda u Vilni. I krijahu pred njim svoju hrišćansku veru, ali je ne mogoše sakriti, jer se svojim životom i običajima razlikovahu od drugih. Tako, oni nisu hteli da strižu kosu i bradu kao što su to činili neznabošci, niti su jeli mesa u posne dane, ni činili išta što je protivno hrišćanstvu. I kada ih jednom upita knez, zašto ne drže drevne običaje litvanske, oni smelo izjaviše da su hrišćani. Knez ih onda stade primoravati da se odreknu hrišćanstva i da jedu od mesa predloženog na trpezu. Ali oni čvrsti u hrišćanskoj veri, ne hteše da okuse meso, pošto taj dan beše postan. Knez onda naredi da ih zatvore u tamnicu. O oni veselo iđahu u tamnicu kao da idu na carski presto, radujući se i blagodareći Boga što se udostojiše stradati za sveto ime Njegovo.
Pošto mučenici provedoše u tamnici godinu dana, Jovan, pritešnjen tamničkom tegobom i bojeći se muka, klonu duhom, i posla molbu knezu da ga oslobodi, obećavajući da će učiniti sve što mu knez bude naredio. Knez se tome obradova, naredi da obojicu puste, i vrati ih na njihovu raniju službu. Jovan se naizgled prilagođavaše neznabošcima: držao je njihove običaje i ispunjavao volju kneževu, ali se u srcu svom držao hrišćanstva , tajno se moleći Hristu Bogu, koga iz straha od mučenja nije smeo javno da ispoveda. Antonije pak ni najmanje ne izmeni svoje hrišćansko držanje, već javno činjaše ono što pravi hrišćanin treba da čini, a Jovana koraše što je malodušan i plašljiv, i savetovaše ga ozbiljno da se pokaje i da, ne plašeći se muka, opet ispovedi Hrista javno. A neznabošci, videći kako se stariji brat Jovan u svemu pokorava knezu, na Antonija i ne obraćahu pažnju.
Jednoga dana kada oba brata behu sa knezom za trpezom, Jovan jeđaše meso, iako je bio postan dan, a blaženi Antonije ne hte da okusi, objavljujući da je hrišćanin. Knez onda opet naredi da Antonija zatvore u tamnicu. A Jovana ružahu svi: hrišćani ga nisu voleli kao otpadnika, a neznabošci su ga koreli kao nepostojanog, jer niti ostade u drevnoj praotačkoj veri, niti održa hrišćansku veru u koju pređe. No Jovan onda dođe k sebi i stade se sa suzama kajati zbog svog pada. I ode spomenutom svešteniku Nestoru, i moli ga da posreduje za njega kod brata da mu oprosti greh i da ga primi u svoju zajednicu. Kada sveštenik izvesti o tome Antonija, on odgovori: Nikakve veze ne mogu imati s njim, dok on najpre javno ne ispovedi Hrista i hrišćansku veru. A kad to bude učinio, onda će nam sve biti zajedničko.
Kajući se istinski, Jovan s ljubavlju primi bratovlje reči, i tražaše pogodno vreme da javno ispovedi svoju hrišćansku veru. I jednoga dana kada se knez kupaše u kupatilu a Jovan mu služaše, Jovan nađe da je pogodan trenutak i smelo izjavi pred knezom da je hrišćanin. Knez pak, pošto beše sam u kupatilu, ne usudi se da mu išta učini, niti ispolji svoj gnev. Potom opet, kada knezu predstojahu mnogi, Jovan gromko objavi da je hrišćanin. I odmah, po naređenju kneževom, Jovan bi vezan, i od svih prisutnih nemilosrdno šamaran i dugo štapovima bijen, pa u tamnicu vrgnut.
Kada to vide sveti Antonije, ispuni se neiskazane radosti. I oba brata boravljahu u tamnici slaveći Boga. Tamo ih gorespomenuti sveštenik pričesti prečistim i životvornim Tajnama Hristovim. A posle nekoliko godina sveti mučenik Antonije bi kao zločinac osuđen na sramnu smrt: da bude obešen na drvetu. Kada mu presudu saopštiše uveče, on svu noć provede bez spavanja, hvaleći Boga, i moleći se, i sokoleći brata na neustrašivo za Hrista stradanje, i savetujući ga da se čuva ponovnog pada, i proročki mu pretskazujući reče: I ti ćeš, brate, ne dugo posle moje končine,

Izvor: Crkveni Kalendar