Sveti Varnava apostol

Apostle

Spomen 11. jun

Sveti apostol Varnava bejaše jedan od sedamdesetorice svetih apostola. Pre apostolstva zvao se Josif, a potom je nazvan Varnava, kao što će se kasnije objasniti. On se rodio na ostrvu Kipru od roditelja Jevreja, iz Levitskog plemena, iz koga su proizašli i drevni veliki proroci Božji: Mojsije, Aron i Samuilo. Praroditelji Varnavini preseliše se iz Palestine na Kipar zbog ratova koji su besneli u Palestini. Roditelji Varnavini behu veoma bogati i imađahu imanje blizu Jerusalima, koje izobilovaše baštama i raznim usevima i voćkama, i na kome beše i kuća njihova. Jer od onoga vremena kada sveti prorok Isaija napisa: Blažen koji ima seme svoje u Sionu, i kuću sebi u Jerusalimu (Is. 65, 21 i 23), Jevreji koji obitavahu u dalekim zemljama, ne znajući duhovni smisao ovih reči, starahu se da imaju svoje kuće u Jerusalimu. Sa tog razloga i Varnavini roditelji imađahu svoju kuću i svoje imanje kraj Jerusalima.
Rodivši ovoga o kome je reč, oni mu dadoše ime Josif. Još izmalena oni ga učahu knjizi. A kad postade punoletan, poslaše ga u Jerusalim kod najčuvenijeg u to doba učitelja Gamalila, da ga on potpuno nauči pojimanju jevrejskih knjiga i celokupnog zakona Božjeg. Tu Josifu beše vršnjak i saučenik Savle, koji kasnije bi nazvan Pavle. Obojica se oni zajedno učahu kod jednog učitelja - Gamalila, napredujući u razumu, i u mudrosti knjižnoj, i u vrlini. Josif svakoga dana jutrom i večerom odlažaše u hram Solomonov i usrdno se moljaše Bogu, provodeći dane mladosti svoje u čestim postovima i u velikom uzdržanju. Vrlo brižljivo čuvajući celomudrenost svoje devstvenosti, on je izbegavao druženje sa nepristojnim mladićima i nije hteo ni da sluša reči koje razvraćaju umove mladih ljudi, nego je svagda budno pazio na sebe, poučavajući se u zakonu Gospodnjem dan i noć.
U to vreme Gospod naš Isus Hristos, nakon trideset godina Svoga učovečenja, počevši otkrivati Sebe svetu dođe iz Galileje u Jerusalim. Tu On učaše u hramu, i činjaše preslavna čudesa, te Mu se svi divljahu, i sticahu se k Njemu sa svih strana, da gledaju sveto lice Njegovo i slušaju božanske reči Njegove, slađe od meda i saća. Vide Ga i junoša Josif i, slušajući pouke koje izlažahu iz presvetih usta Njegovih, njemu se srce rastapaše od miline, i on se veoma divljaše čudesima koja Gospod činjaše. Videvši kako Gospod rečju isceli raslabljenog u banji Vitezdi; isto tako videvši i druga čudesna dela Hristova, Josifu se zapali srce ljubavlju prema Gospodu i on pristupi k Njemu, i pade ničice pred noge Njegove, moleći Ga da ga blagoslovi i primi među Svoje učenike. A Gospod koji prozire tajne srca ljudskih, videći da srce Josifovo gori božanskom ljubavlju, ljupko ga blagoslovi i ne zabrani mu da ide za Njim. Josif onda najpre pohita domu tetke svoje Marije, majke Jovana koji docnije bi prozvan Marko, i reče joj: Hajde da vidiš što oci naši želeše videti; jer neki prorok Isus iz Nazareta galilejskog uči u hramu i čini velika čudesa, te mnogi smatraju da je On očekivani Mesija.
Čuvši to, žena ta odmah ostavi sve i hitno ode hramu; i ugledavši Gospoda Isusa, pade ničice pred noge Njegove i moljaše Ga govoreći: Gospode, ako sam našla milost pred Tobom, dođi u kuću sluškinje Tvoje, da bi dolaskom svojim blagoslovio ukućane moje. - Videći veru njenu, Gospod ode kući njenoj, i blagoslovi nju i sve koji behu u kući njenoj. Marija dočeka i primi Gospoda veoma česno, sa velikom radošću i bogobojažljivošću. I od toga vremena Gospod je sa učenicima Svojim svagda svraćao u kuću Marijinu, kad god je dolazio u Jerusalim.
Pri povratku Gospodnjem iz Jerusalima u Galileju, za Njim pođe i Josif sa ostalim učenicima. I kada Gospod uzažele poslati dvanaest apostola Svojih na propoved k izgubljenim ovcama doma Izrailjeva, vide da ih je malo, pa reče: Žetve je mnogo, a poslenika malo (Mt. 10, 6; 9, 37). Zbog toga Gospod javi svetu i drugih sedamdeset učenika, koje posla po dva i dva pred licem Svojim u svaki grad i mesto kuda šćaše sam doći (Lk. 10, 1). U broju tih sedamdeset učenika Gospodnjih jedan od prvih beše ovaj sveti Josif, koga sveti apostoli prozvaše Var

Izvor: Crkveni Kalendar