Sveti Jovan Bogoslov, apostol i jevanđelist

Apostle

Spomen 8. maj · 26. septembar

Sveti apostol i evanđelist Jovan Bogoslov beše sin ribara Zevedeja i Salomije, kćeri Josifa, obručnika svete Bogorodice. Pozvan Gospodom Isusom Jovan odmah ostavi oca i mreže ribarske, i pođe sa svojim bratom Jakovom za Hristom. Od Gospoda Hrista on bi nazvan "sinom gromova", pošto je bogoslovlje njegovo imalo da se kao grom čuje po celome svetu i da napuni svu zemlju. I hođaše za blagim Učiteljem svojim, učeći se premudrosti što izlažaše iz usta Njegovih; i Gospod Hristos ga veoma ljubljaše zbog njegove savršene nezlobivosti i izuzetne devstvene cedomudrenosti. Božanska ljubav Spasiteljeva prema njemu beše toliko izuzetna, da se u svetom Evanđelju veli za njega da je on "učenik koga ljubljaše Isus". I među dvanaestoricom apostola Gospod ga je izdvajao kao najizvrsnijeg, i on bejaše jedan od trojice na bližih učenika Njegovih kojima je Gospod mnogo puta otkrivao Svoje božanske tajne. Tako, kada je vaskrsao Jairovu kćer Gospod je uzeo sa Sobom samo Petra, Jakova i Jovana, da budu svedoci toga. Isto tako, kada se na Tavoru preobrazio i pokazao slavu Svoga Božanstva, Gospod je to učinio opet samo u prisustvu ove trojice odabranih učenika. I kada se moljaše u Getsimanskom vrtu, Gospod ni tamo ne beše bez Jovana, jer reče učenicima: Sedite tu dok ja idem tamo da se pomolim Bogu. I uzevši Petra i oba sina Zevedejeva (tojest Jakova i Jovana) zabrinu se i poče tužiti (Mt. 26, 36-37). Svuda Jovan, kao ljubljeni učenik, beše neodvojan od Hrista. A koliko Gospod Hristos ljubljaše Jovana vidi se iz toga što na Tajnoj Večeri Jovan stavi glavu svoju ka prsi Isusove. Jer kada Gospod na Tajnoj Večeri objavi da će Ga jedan između učenika izdati, i učenici se zgledahu među sobom i čuđahu za koga govori, onda učenik koga ljubljaše Isus leže na prsi Isusove i upita ga: Gospode, ko je to? Gospod odgovori: onaj je kome ja umočivši zalogaj dam. I umočivši zalogaj dade Judi Iskariotskome (Jn. 13, 21-26). Gospod tako ljubljaše Jovana da je jedini on imao slobode staviti glavu svoju na prsi Njegove i smelo ga upitati o tajni izdajstva. Ali i Jovan imađaše prema ovom Učitelju ljubav veću od drugih apostola: jer u vreme dobrovoljnog stradanja Spasovog svi učenici ostaviše svoga Pastira i razbegoše se, a on jedini neodstupno gledaše sve muke Hristove, sastradavajući Mu svim srcem, plačući i ridajući sa Prečistom Djevom Marijom, Majkam Gospodnjom, pa čak ne odstupi s Njom od postradavšeg za nas Sina Božjeg do samog krsta i smrti. Zato i bi pod krstom usinjen od Gospoda Prečistoj Djevi Mariji. Jer Gospod viseći na krstu, i videvši Mater i učenika koga ljubljaše gde stoje reče Materi Svojoj: ženo, eto ti sina! Potom reče učeniku: eto ti matere! I od onoga časa uze je učenik k sebi (Jn. 19, 25-27). I imaše je kao mater svoju sa svakim poštovanjem, i služaše joj sve do česnog i slavnog uspenija njenog. A u dan uspenija njenog, kada česno i sveto telo Božje Matere nošahu da sahrane, sveti Jovan nošaše pred njenim odrom neobično blistavi skiptar carski, koji Prečistoj Djevi donese Arhangel Gavril izveštavajući je o njenom prelasku sa zemlje na nebo.
Posle uspenija Presvete Bogorodice sveti Jovan krenu sa svojim učenikom Prohorom u Malu Aziju da tamo propoveda reč Božju, pošto mu ta oblast pripade kockom. Idući tamo sveti Jovan tugovaše, jer predvide napasti na moru, koje i predskaza učeniku svom Prohoru. I kada u Jopi sedoše na lađu, i lađa se otisnu morem, u pet sati posle podne nastade silna bura, i lađa se noću razbi, i svi što behu na lađi plivahu po talasima morskim držeći se ko je za šta imao. I sutradan u podne more ih izbaci sve sa Prohorom na obalu, na pet potrkališta od Selevkije; jedini Jovan ostade u moru. Pošto mnogo plaka za Jovanom, Prohor krenu sam u Aziju. U četrdeseti dan putovanja on stiže u jedno mesto kraj mora zvano Marmareot, i tu se zadrža da se odmori. I kada jednom posmatraše more i tugovaše za Jovanom, morski talasi sa velikom hukom zapljusnuše obalu i izbaciše Jovana živa. Prohor pritrča da vidi koga je to izbacilo more, i obrete Jovana, podiže ga sa zemlje, i zagrlivši se oni

Izvor: Crkveni Kalendar