Sveti Luka, apostol i jevanđelist
Apostle
Spomen 18. oktobar
SVETI Evanđelist Luka beše rodom iz Antiohije Sirijske. U mladosti on dobro izuči grčku filosofiju, medicinu i živopis. On odlično znađaše egipatski i grčki jezik. U vreme delatnosti Gospoda Isusa na zemlji Luka dođe iz Antiohije u Jerusalim. Živeći kao čovek među ljudima, Gospod Isus sejaše božansko seme spaoonosnog učenja svog, a Lukino srce bi dobra zemlja za to nebesko seme. I ono proklija u njemu, niče i donese stostruki plod. Jer Luka, gledajući Spasitelja licem u lice i slušajući Njegovu božansku nauku, ispuni se božanske mudrosti i božanskog znanja, koje mu ne dadoše ni jelinske ni egipatske škole: on poznade istinitog Boga, verova u Njega, i bi uvršćen u Sedamdeset apostola, i poslat na propoved. O tome on sam govori u Evanđelju svom: Izabra Gospod i drugih Sedamdesetoricu, i poana ih po dva i dva pred licem svojim u svaki grad i mesto kuda šćaše sam doći (Lk. 10, 1). I sveti Luka, naoružan od Gospoda silom i vlašću da propoveda Evanđelje i čini čudesa, hođaše "pred licem" Gospoda Isusa Hrista, svetom propoveđu pripremajući put Gospodu i ubeđujući ljude da je na svet došao očekivani Mesija.
U poslednje dane zemaljskog života Spasiteljevog, kada Božanski Pastir bi udaren i ovce se Njegove od straha razbegoše, sveti Luka se nalažaše u Jerusalimu, tugujući i plačući za Gospodom svojim, koji blagovoli dobrovoljno postradati za spasenje naše. Ali se njegova žalost ubrzo okrenu na radost: jer vaskrsli Gospod, u sami dan Vaskrsenja Svog javi se njemu kada je s Kleopom išao u Emaus, i večnom radošću ispuni srce njegovo, o čemu on sam podrobno govori u Evanđelju svom (Lk. 24, 13-35).
Po silasku Svetoga Duha na apostole, sveti Luka ostade neko vreme sa ostalim apostolima u Jerusalimu, pa krenu u Antiohiju, gde je već bilo dosta hrišćana. Na tom putu on se zadrža u Sevastiji, propovedajući Evanđelje spasenja. U Sevastiji su počivale netljene mošti svetoga Jovana Preteče. Polazeći iz Sevastije, sveti Luka je hteo da te svete mošti uzme i prenese u Antiohiju, ali tamošnji hrišćani ne dozvoliše da ostanu bez tako dragocene svetinje. Oni dopustiše, te sveti Luka uze desnu ruku svetoga Krstitelja, pod koju je Gospod pri krštenju Svom od Jovana preklonio Svoju Božansku Glavu. Sa tako skupocenim blagom sveti Luka sgimse u svoj zavičaj, na veliku radost antiohijskih hrišćana. Iz Antiohije sveti Luka otputova tek kada postade saradnik i saputnik svetog apostola Pavla. To se dogodilo u vreme Drugog putovanja svetoga Pavla. Tada sveti Luka otputova sa apostolom Pavlom u Grčku na propoved Evanđelja. Sveti Pavle ostavi svetoga Luku u Makedonskom gradu Filibi, da tu utvrdi i uredi Crkvu. Od toga vremena sveti Luka ostade nekoliko godina u Makedoniji, propovedajući i šireći hrišćanstvo.
Kada sveti Pavle pri kraju svog Trećeg apostolskog putovanja ponovo poseti Filibu, on posla svetog Luku u Korint radi skupljanja milostinje za siromašne hrišćane u Palestini. Skupivši milostinju sveti Luka sa svetim apostolom krenu u Palestinu, posećujući usput Crkve, koje su se nalazile na ostrvima Arhipelaga, na obalama Male Azije, u Finikiji i Judeji. A kada apostol Pavle bi stavljen pod stražu u Palestinskom gradu Kesariji, sveti Luka ostade pored njega. He napusti on apostola Pavla ni onda, kada ovaj bi upućen u Rim, na sud ćesaru. On je zajedno sa apostolom Pavlom podnosio sve teškoće putovanja po moru, podvrgavajući se velikim opasnostima (sr. D. A. 27 i 28 glava).
Došavši u Rim, sveti Luka se takođe nalazio pored apostola Pavla, i zajedno sa Markom, Aristarhom i nekim drugim saputnicima velikog apostola naroda, propovedao Hrista u toj prestonici staroga sveta. U Rimu je sveti Luka napisao svoje Evanđelje i Dela Svetih Apostola. U Evanđelju on opisuje život i rad Gospoda Isusa Hrista ne samo na osnovu onoga što je sam video i čuo, nego imajući u vidu sve ono što predaše "prvi očevidci i sluge reči" (Lk. 1, 2). U ovom svetom poslu svetog Luku rukovođaše sveti apostol Pavle, i zatim odobri sveto Evanđelje napisano svetim Lukom. Isto tako i Dela Svetih Apostola sveti Luka je, kako kaže crkveno preda
Izvor: Crkveni Kalendar
