Sveti prvomučenik Stefan, arhiđakon

POŠTO Gospod naš Isus Hristos izvrši tajnu našeg spasenja, i uznese se na nebo, i od Oca nisposla na apostole Duha Svetoga u vidu ognjenih jezika, i prva Crkva u Jerusalimu poče se umnožavati, niče u njoj ubrzo nezadovoljstvo među hrišćanima iz jelina prema hrišćanima iz Jevreja (D. A. 6, 1). Pod ovim jelinima ne podrazumevaju se oni jelini koji su se klanjali idolima, i koje Sveto Pismo obično naziva neznabošcima. U to vreme neznabošcima još ne behu otvorena vrata vere Hristove, niti im se propovedaše reč spasenja. Štaviše, neznabošce ne počeše primati u Crkvu ni uskoro po kamenovanju svetoga Stefana. Prvi neznabožac koji postade hrišćanin beše Kornilije kapetan; njega krsti sveti apostol Petar. A hrišćani iz obrezanih Jevreja stadoše negodovati što je Petar išao među neobrezane, i roptahu na njega, dok im on ne objasni o viđenju koje je imao: o platnu s neba. Tada se oni smiriše, i slavljahu Boga, govoreći: Dakle i neznabošcima Bog dade pokajanje za život.
Jasno je, za života svetoga Stefana roptahu oni Jevreji što behu rasejani po raznim zemljama i držahu se zakona Mojsijeva, kao što i sveti apostol Jakov piše u svojoj Poslanici: "svima dvanaest kolena rasejanim po svetu pozdravlje" (Jak. 1, 1). - Ti Jevreji behu primili jelinski (= grčki) jezik, ali ne i veru jelinsku. Zato ih i nazivahu jelinima oni koji življahu u Jerusalimu. To i sveti Zlatoust veli: "Smatram da se i u ovom slučaju jelinima nazivaju oni Jevreji koji su govorili jelinski (= grčki). Iako Jevreji, oni su govorili grčki". - Takvi dakle jelini hrišćani podigoše viku na hrišćane iz Jerusalimskih Jevreja što se njihove udovice nipodaštavahu pri svakodnevnom raspoređivanju služenja: ili ih određivahu na beznačajnije poslove, ili im davahu manje i lošije hrane i odeće.
Pri takom stanju stvari svetih dvanaest Apostola sazvaše sve ondašnje verne i rekoše im: Nije prilično nama da ostavimo reč Božiju pa da služimo oko trpeza. Zato, braćo, izaberite između sebe sedam uglednih ljudi, punih Duha Svetoga i premudrosti, koje ćemo postaviti nad ovim poslom; a mi ćemo u molitvi i u službi reči ostati (D. A. 6, 2-4). - Ova reč bi po volji svima vernima, i oni odmah izabraše: Stefana, čoveka puna vere i Duha Svetoga, Filipa, Prohora, Nikanora, Timona, Parmena i Nikolu došljaka iz Antiohije.
Sama imena ovih izabranika pokazuju, da oni behu rodom ne od Jevreja koji življahu u Jerusalimu već od onih koji življahu u jelinskim zemljama, jer im imena nisu jevrejska nego jelinska. Od njih Stefan bejaše rođak Savlu, kasnijem apostolu Pavlu; a Pavle beše rodom iz grada Tarsa, u Kilikiji. Ova sedmorica biše izabrani između jelina za služenje siromašnim udovicama, da bi se jelini, koji dotle tugovahu zbog svojih zanemarenih udovica, smirili i prestali žaliti se i roptati. Sve ove izabranike dovedoše pred apostole, i oni se pomoliše za njih, metnuše ruke na njih, i postaviše ih za đakone.
A Stefan, pun vere i sile, beše prvi među njima, i zato bi nazvan arhiđakon. On činjaše znake i čudesa velika među ljudima. Ta čudesa ne spominju se u Svetom Pismu. Ali to nije ni čudo, jer se i za dela samog Gospoda Hrista veli ovo: Ima i drugo mnogo što učini Isus, koje kad bi se redom zapisalo, ni u sami svet, mislim, ne bi mogle stati napisane knjige (Jn. 21, 25). Uostalom, sa sigurnošću možemo reći da je sveti Stefan, slično najstarijim Apostolima, metao ruke na bolesnike i ozdravljao ih. Pored toga on beše silan u delu i u reči, verne utvrđivaše u veri a neverne Jevreje izobličavaše, dokazujući im iz zakona i proroka, da oni nepravedno iz zavisti ubiše Sina Božija, Mesiju, očekivanog toliko vekova.
Jednom, kada među Jevrejima, i farisejima, i sadukejima, i jelinskim Jevrejima buknu spor o Gospodu našem Isusu Hristu, i jedni govorahu da je On prorok, a drugi da je varalica, treći pak da je Sin Božji, sveti Stefan se pope na uzvišicu i stade blagovestiti svima o Hristu Gospodu, govoreći: Ljudi braćo! Zašto se toliko ljutite i prepirete, i sav se Jerusalim podelio u partije? Blago čoveku koji je poverovao u Gospoda našega Isusa Hrista,