Sveti apostol Toma

Apostle

Spomen 6. oktobar

ŽITIJE I STRADANJE
SVETOG APOSTOLA TOME
SVETI apostol Toma, zvani Blizanac,bejaše iz Galilejskog grada Paneade. Kada Gospod naš Isus Hristos za života Svoga na zemlji prohođaše gradove i sela učeći ljude i isceljujući svaku bolest, tada Toma, čuvši propoved Njegovu i videvši čudesa Njegova, prilepi se svom dušom za Njega. I hođaše za Njim hraneći se slatkim rečima Njegovim i gledanjem presvetog lica Njegovog, i udostoji se da ga Gospod uvrsti u Dvanaest Apostola, sa kojima i sledovaše Njemu sve do spasonosnog stradanja Njegovog. Po vaskrsenju pak Gospoda Hrista sveti Toma neverjem svojim silno pojača veru u Crkvi Hristovoj. Jer kada mu ostali učenici govorahu: videsmo Gospoda (Jn. 20, 25), on im ne hte verovati dok sam ne vidi Hrista i ne opipa rane Njegove. I nakon osam dana po vaskrsenju, kada svi učenici behu zajedno i Toma s njima, Gospod im se javi i reče Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran. - A Toma, videvši Hrista i opipavši životodavna rebra Njegova, reče: Gospod moj i Bog moj (Jn. 20, 26-28). Ovaj događaj sa Tomom na očigledan način potvrđuje svima istinitost vaskrsenja Gospodnjeg: jer Hristos zaista vaskrse i javi se učenicima ne kao priviđenje i ne u nekom drugom telu nego u onom istom u kome postrada radi našeg spasenja.
Posle vaznesenja Gospoda Hrista na nebo i silaska Svetoga Duha, sveti apostoli baciše kocke, kuda bi ko od njih išao radi propovedanja reči Božje. Svetome Tomi pade kocka da ide u Indiju, da tamo neznaboštvom pomračene krajeve prosveti, i nauči istinitoj veri razne narode: Parćane i Miđane, Persijance i Girkane, Baktre i Brahmane, i sve najudaljenije žitelje Indije. Međutim, sveti Toma silno tugovaše što se šalje među takve divlje narode. No njemu se javi Gospod u viđenju, krepeći ga i naređujući mu da bude junačan i da se ne boji, i obećavajući mu da će Sam biti sa njim. I uskoro mu Gospod omogući putovanje u te zemlje na sledeći način.
Indijski car Gundafor, želeći da sazida sebi izuzetno lep dvorac, posla svoga poverenika Avana u Palestinu, da tamo potraži tako vičnog neimara, koji bi bio sposoban i vešt podići mu palate kakve imaju rimski carevi. Gospod i naredi Tomi da sa tim Avanom ide u Indijske strane. Kada Avan tražaše premudrog neimara u Paneadi, Toma se srete sa njim i predstavi mu se kao čovek vičan u građevinarstvu. Avan se pogodi sa njim, i oni lađom krenuše na put, ploveći po pogodnom vetru. A kada usput pristadoše u neki grad, oni čuše zvuk truba i drugih muzičkih oruđa: jer car toga grada udavaše svoju kćer i beše poslao glasnike po celome gradu da na svadbu pozovu i bogate i uboge, i robove i strance; a ako ko ne htedne doći, odgovaraće carskome sudu. Čuvši to Avan i Toma, i bojeći se da kao stranci ne razgnjeve cara ako se ne odazovu carevom pozivu, otidoše u carev dvor na svadbu. A kada svi poćedaše i stadoše se veseliti, apostol sede na najposlednje mesto, i niti što okušaše, niti uzimaše udela u veselju, već beše pogružen u svoje misli. I svi gledahu na njega kao na stranca i inoplemenika. A oni što seđahu kraj njega pitahu ga: Zašto si došao ovamo kada niti jedeš niti piješ? - Apostol odgovori: Nisam došao ovamo radi jela i pića, nego da ispunim carevu volju, jer glasnici gromko objavljivahu da će carskome sudu odgovarati ko ne dođe na svadbu.
Među zvanicama na svadbi bejaše i jedna žena Jevrejka, koja divno sviraše na svirali, pripevajući svakome od zvanica poneku pohvalu. Ugledavši Tomu koji nije uzimao učešća u veselju već je često pogledao na nebo, ona poznade da je on Jevrejin, i svirajući pred njim, pripevaše mu na jevrejskom jeziku ove reči: Jedan je Bog - Jevrejski, koji je stvorio nebo i zemlju. - A apostol, sa zadovoljstvom slušajući ovaj pripev, moli je da nekoliko puta ponovi te reči. Međutim jedan od slu gu koji je prisluživao vino, videći da apostol nije veseo, udari mu šamar po licu, govoreći: Pozvan si na svadbu; nemoj biti tužan, nego budi veseo, pridružujući se onima što piju. - Apostol mu reče: Neka ti Gospod još u ovom životu

Izvor: Crkveni Kalendar