Sveti prepodobni Arsenije paroski

Venerable

Spomen 18. avgust

Prepodobni otac naš Arsenije, koji zasija u ova poslednja vremena kao sjajna zvezda na nebu Crkve Pravoslavne, rodio se u Janjini Epirskoj od pobožnih roditelja 31 januara 1800 godine. Na krštenju dobi ime Atanasije. Kao dete ostade bez roditelja siroče, ali ne i bez nebeskog Roditelja. Tako se ostvari na njemu reč psalmopevca: "Otac moj i majka moja me ostaviše ali me prihvati Gospod..." Vođen Božjim staranjem, devetogodišnji Atanasije doputova u Kidoniju Male Azije gde ga primi za svoga učenika poznati po vrlini i obrazovanju jeromonah Grigorije Sarafis, koji beše upravnik tamošnje škole. Tu on postade brzo omiljen i učiteljima i učenicima zbog svoje prostote i bezazlenosti, smirenja i pobožnosti. Ostavši pet godina u rečenoj školi, beše među prvima, i po učenju i po vrlini.
Poslednjih godina njegovog boravka u školi, dođe u Kidoniju radi vršenja ispovesti poznati duhovnik iz Zagore Dimitrijadske starac Danilo, jedan od najistaknutijih Duhovnika onoga vremena. Upoznavši se sa njim i ispovedivši kod njega, mali Atanasije zavole ovog svetog Starca i postade njegov poslušnik, ostavši mu veran do same smrti. Posle ne dugo vremena starac Danilo reši da ide u Svetu Goru radi molitvenog tihovanja i podviga. To mnogo ožalosti dečaka, pa ga sa suzama moljaše govoreći: "Molim te, Starče, ne ostavi me sirotog nego me uzmi sa sobom. Želja mi je da i ja idem u Svetu Goru, u taj vrt Bogorodičin, da postanem monah. Ne želim da ostanem u ovom sujetnom i truležnom svetu; Hrista tražim, za Hristom žudim, za Hristom želim da pođem". Ponavljaše i reči proroka Jeliseja koje ovaj uputi svome učitelju proroku Iliji: "Živ je Gospod, živa je i duša moja, neću te ostaviti" (4 Car. 2, 1).
Starac, ne mogavši odoleti navaljivanjima ovog petnaestogodišnjeg dečaka, na kraju pristade i povede ga sa sobom u Svetu Goru. Tu življaše sa svojim Starcem, učeći se od njega istinskoj mudrosti monaškog življenja, koje se naziva "umetnost nad umetnostima i nauka nad naukama". Mladić se radovao što mu Bog dade takvog mudrog učitelja koji ga učaše delom i rečju otsecanju volje, smirenju i poslušanju, toj trojednoj vrlini istinske filosofije. Starac opet, gledajući duhovni napredak svoga poslušnika, zahvaljivaše Bogu što njegov trud donosi bogatog ploda. Isprobavši ga tako i saznavši da je dostojan da postane monah, obuče ga u veliki i anđelski lik, davši mu ime Arsenije.
Prepodobni Arsenije ostade šest godina u Svetoj Gori sa svojim starcem Danilom. U to vreme behu izbile raspre među svetogorskim monasima oko koljiva i oko pitanja čestog pričešćivanja prečistih Hristovih Tajni. Neki nerazumni monasi behu ustali protiv onih mudrih, vrlinskih i svetih muževa, koji su podržavali shvatanje da hrišćanin, pogotovo monah, da bi pobedio greh i đavola i da bi se približio Bogu, treba što češće da se iskreno ispoveda, moli i dostojno priprema za što češće primanje svetih Tajni Hristovih, kao što to propisuju apostolski i svetootački kanoni. Njihovi pak protivnici govorahu u svom neznanju, da je zabranjeno češće se pričešćivati, jer je to tobož jeretički običaj. To bi povod velikih nemira, sablazni i kleveta na gore rečene svete muževe pred Carigradskim patrijarhom. Patrijarh, poverovavši u početku njihovim tužbama, i ne ispitavši stvar podrobnije, naloži epitimiju na gore rečene svete podvižnike. Njihovi protivnici to iskoristiše i pokrenuše gonjenje protiv njih: neke od njih proteraše iz Svete Gore, druge zlostavljahu a neke opet klevetahu. To primora mnoge od njih, da bi se izbavili od stalnih optuživanja, nemira i sablazni, da napuste Svetu Goru i raziđu se po raznim krajevima Grčke, sejući seme istine i upućujući mnoge duše na put spasenja.
Među ovim vrlinskim i izabranim ocima beše i prepodobni Danilo sa svojim poslušnikom Arsenijem. I oni napustiše Svetu Goru, i došavši, nastaniše se u početku u manastir Pendeli kod Atine. Posle kraćeg vremena biše primorani da potraže pribežište na Kikladska ostrva, budući da u Grčkoj izbi ustanak protiv Turaka i obuze je ratni vihor. Najpre dođoše u manastir zvani "Longovarda" kod poznatog im

Izvor: Crkveni Kalendar