Atanasije I Carigradski

Hierarch

Spomen 28. oktobar

OVAJ svetionik vaseljene rodio se u Dcrijanopolju od roditelja Georgija i Efrosinije, koji behu pobožni, blagorodni i dobrodeteljni. Na svetom krštenju Atanasije dobi ime Aleksije. Još izmalena on pokazivaše znake šta će posle biti od njega. Nije voleo igre i druge tašte stvari; a voleo je knjigu i crkvena bogosluženja. Družio se sa dobrim dečacima, a kasnije mladićima. Ostavši siroče posle smrti svoga oca, on se još usrdnije truđaše u svetim vrlinama. Naročito prilježno čitaše Sveto Pismo, i blagorazumnošću postade ravan starcima. Takav život izazva u mladom Aleksiju misao i želju da se odrekne sveta i njegove taštine radi sticanja nebeske mudrosti i blaženstva. U tom pogledu od silnog uticaja na njega behu Spasove reči: Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan (Mt. 10, 37). No presudnu važnost tu je imalo Žitije svetog Alimpija Stolpnika. Čitajući ovo Žitije i videći kako je mladi Alimpije Boga radi ostavio ne samo svet nego i majku udovicu, kojoj je on bio jedina uteha, Aleksije se reši da se ugleda na njega: da ostavi kuću, zavičaj, prijatelje, srodnike, pa i samu majku. I on to učini: ne rekavši nikome ni reči on otputova u Solun, u čijoj se okolini nalazio manastir, u kome njegov stric beše monah. Došavši u taj manastir, on primi monaški postrig sa imenom Akakije. Ali tu on ostade kratko vreme: videći da bratija ne ispunjava u potpunosti dužnosti svoga monaškog zvanja, on ode odatle u Svetu Goru Atonsku.
Život svetogorskih isposnika očara mladoga Akakija: obilazeći manastire, a naročito pustinjska obitališta, on dobi mnogo duhovne koristi za sebe. Kao što trudoljubiva pčela, leteći sa cveta na cvet, skuplja slatki med, tako i prepodobni Akakije, koristeći se primerima svetogorskih pustinjaka, slagaše u srcu svom njihove slatke besede i pouke, da bi ih prema svojim moćima podražavao u njihovom podvižništvu. I prvo što usvoji od njih beše ovo: strogo sirotovanje. Imao je na sebi samo vlasenicu i preko nje monašku mantiju, bez obuće; hrana mu behu hleb i voda; ma kuda išao, išao je peške, pa je tako radio i kad je postao patrijarh Carigradski; zemlja mu beše postelja. Ustvari, iako čovek, on življaše kao anđeo.
Pošto obiđe Svetu Goru, prepodobni Akakije stupi u bratstvo Esfigmenskog manastira. Tamošnje podvige njegove nemoguće je opisati. Vršeći dve godine dužnost trpezara, on ne imađaše ni posebnu keliju, ni postelju, pa čak ni rogožu; i to tako ne samo leti nego i zimi kada tamo biva i snega i mraza. Spavao je vrlo malo, jer noći provođaše u molitvi i bdenju. Hrana mu behu ostaci sa bratske trpeze, jer on govoraše sa evanđelskom ženom: psi jedu od mrva što padaju s trpeze njihovih gospodara (Mt. 15, 27); ulja i vina on ne dozvoli sebi u toku tri godine, niti kakvu drugu telesnu utehu. Međutim, trudeći se u gotovljenju hrane i posmatrajući oganj, on zamišljaše oganj pakleni, neugasivi, i tako steče plač i suze.
Zbog svih tih vrlina njegovih svo bratstvo gajaše k njemu ljubav i veliko poštovanje. Ali to i bi razlog da se on krišom ukloni iz manastira, jer se bojao da zbog privremene slave ne bude lišen večne. Iz Svete Gore on otputova u Jerusalim, da se pokloni svetim mestima i da vidi Jordansku pustinju. Zatim poseti Latrsku goru, gde i provede dugo vreme u pustinjaštvu, zajedno sa drugim svetim ocima, čiji mu uzvišeni život donese mnogo duhovne koristi. Sa Latrske gore on pređe na Avksentijevu goru, gde su se tada podvizavali čuveni podvižnici: Ilija, Nil i Atanasije. Poznanstvo sa njima bi za prepodobnog Akakija veoma poučno. Najzad se on udalji na goru Galisijsku, u manastir blaženog Lazara, gde provede osam godina u raznim poslušanjima. Tu on primi veliki angelski lik i dobi ime Atanasije. Isposnički život Atanasijev i njegova bezuslovna poslušnost pobudiše nastojatelja da prepodobnog Atanasija, i protiv njegove volje, odlikuje svešteničkim činom. Posle toga njemu bi poverena dužnost eklesiarha, koju on obavljaše sa velikom prilježnošću.
Tako svaki dan nastavljajući u srcu svom uzlaženje k Bogu, prepodobni Atanasije se udostoji videti Gospoda Hrista, koji ga

Izvor: Crkveni Kalendar