Atanasije Antalijski

Ovaj blagosloveni čovek beše rodom iz Atalije. U Smirni se stalno družio sa Turcima, koji su ga često zadirkivali, i ismevali hrišćansku veru. No on, iako nepismen, uvek im je odgovarao pametno i mudro, i tako ih vrlo često ućutkivao, te oni nisu bili u stanju da mu odgovore. Ali zato počeše da mu tajno spremaju zamku. Jednom prilikom Atanasije, po običaju svoga kraja, izgovori reči: "Lai lala", koje na turskom označavaju slavljenje Boga. Prisutni Turci ga odmah uzeše i odvedoše u sud, i tamo ga optužiše, lažno svedočeći kako je on, tobož, javno ispovedio njihovu veru. Atanasije odgovori da reči koje je on izgovorio ne pripadaju samo turskoj veri nego uopšte označavaju slavljenje Boga, i zato svaki ima pravo da ih upotrebljava. Ali Turci i na dalje tvrđahu, da je Atanasije primio tursku veru i odrekao se Hrista. Atanasije im na to reče da oni lažu, i da će on radije primiti hiljade smrti nego se Hrista odreći. Zato blaženi Atanasije bi bačen u tamnicu.
Iz tamnice Atanasija triputa izvodiše na sud. I sva tri puta ga silno tukoše, i na strašne muke stavljaše, samo da ga primoraju da se odrekne hrišćanske vere. Ali hrabri mučenik sve to junački podnošaše, i sva ta mučenja smatraše za igračku. Turci onda pribegoše laskama i obećanjima, eda bi na taj način privoleli Atanasija da se odrekne Hrista. Ali im ni to ništa ne pomože. Tada sudija, uvidevši da je mučenik potpuno nepokolebljiv u svojoj hrišćanskoj veri, donese odluku da mu se odseče glava.
Tako blaženi Atanasije bi posečen, i dobi venac mučeništva. Sveto pak telo njegovo Turci baciše, da bi ga psi razneli No iako je bilo mnogo pasa koji su se vili oko svetog tela mučenikovog, ali ga se ni jedan ne dotače. Tog istog dana predveče biše pogubljena i dva Turčina, pa pošto nemahu vremena da ih sahrane, ostaviše i njihova tela na gubilištu pokraj tela svetog Atanasija. U toku noći psi raznesoše njihova tela, a telo svetog Atanasija ne dirnuše. Posle tri dana sudija dozvoli hrišćanima, te oni uzeše svete mošti svetog mučenika Atanasija i česno sahraniše u crkvi svete Paraskeve.

Izvor: Crkveni Kalendar