Sveti prepodobni Vasilije i Teodor Pečerski
Venerable
Spomen 11. avgust
Srebroljublje je koren sviju zala, kaže božanstveni apostol Pavle (1 Tm. 6, 10). Ova se reč ispuni u ovom žitiju prepodobnih Teodora i Vasilija: vrag i vinovnik zla izazva u duši svetog Teodora grešne misli i namere ne čim drugim nego srebroljubljem; preko srebroljublja đavo nanese stradanja i smrt ne samo prepodobnom Teodoru nego i savetniku njegovom, blaženom Vasiliju. O ovim svetim ocima kazuje se sledeće.
Blaženi Teodor za života u svetu imađaše ogromno imanje. Čuvši jednom reči Gospoda u Evanđelju: Svaki od vas koji se ne odreče svega što ima ne može biti moj učenik (Lk. 14, 33), on im sledova: ostavi svet i razdavši svoje bogatstvo siromašnima postade monah u Pečerskom manastiru, i dobro se podvizavaše u vrlini. Po nalogu igumana on se nastani u pešteri zvanoj Varjažska, gde provede mnogo godina u strogom uzdržanju. Jednom ovome blaženome Teodoru đavo navede na dušu veliku tugu i žalost što je imanje razdao siromašnima, privodeći mu na um starost, iznemoglost tela i oskudnu manastirsku hranu. Prepodobni Teodor se ne doseti da je to iskušenje, niti se opomenu reči Gospoda Isusa: Ne brinite se dušom svojom, šta ćete jesti ili šta ćete piti; pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti žanju, ni sabiriju u žitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih (Mt. 6, 25.26). I zbog siromaštva svog stade on prelaziti od tuge ka očajanju, s dana na dan podajući se sve više iskušenju. I ovu nevolju svoju on jednom otvoreno ispriča prijateljima svojim.
Među crnorizcima Pečerskog manastira bejaše neki crnorizac Vasilije, jedan od najsavršenijih po životu. Želeći da uteši prepodobnog Teodora i da ga izvuče iz rova očajanja, Vasilije mu reče: Molim te, brate Teodore, ne upropašćuj nagradu svoju, jer ako žališ što si imanje svoje razdao siromašnima, ja ću se postarati da ti ga povratim; samo ti reci pred Bogom, da se tvoja milostinja uračuna meni, pa ćeš se odmah izbaviti od tuge i ponovo dobiti svoje imanje preko mene. Ali pazi, da li će ti Gospod dopustiti to: jer isto tako u Carigradu se neko pokaja što je zlato razdao sirotinji, pa tu svoju milostinju uračuna pred Bogom drugome, od koga uze onoliko novaca koliko beše razdao. No kada reče: "Nisam ja, Gospode, učinio milostinju, nego je to delo ovoga", odmah pade usred crkve i izdahnu, izgubivši na taj način oboje zajedno: i zlato i život.
Čuvši to Teodor se urazumi, i stade oplakivati svoj greh, veličajući brata koji ga isceli od takog duševnog neduga. Jer o takvim ljudima Gospod je rekao: Ako izvedeš dragoceno od rđavoga, bićeš kao usta moja (Jerem. 15, 19). I od tog vremena nastade velika ljubav između Teodora i Vasilija. I posle toga prepodobni Teodor lepo napredovaše u zapovestima Gospodnjim, i činjaše što je pravedno, bogougodno, sveto i neporočno.
Đavo bi strahovito ranjen time što ne uzmože potpuno prelastigi prepodobnog Teodora srebroljubljem. Stoga se on ponovo naoruža protiv prepodobnoga, kujući nove zamke tog istog iskušenja. Jednom iguman posla prepodobnog Vasilija na neko poslušanje van manastira, radi koga se on zadrža tri meseca. Smatrajući da je to vreme pogodno za njegove zamke, đavo uze na sebe obličje Vasilija i dođe u pešteru k prepodobnom Teodoru tobož radi dušekorisnog razgovora. - Teodore, upita on, kako sada uspevaš u vrlinskom životu? Je li prestala u tebe borba sa demonskim iskušenjima ili još traje, izazivajući u tebi ljubav prema sticanju imetka podsećanjem na imanje razdato siromašnima?
Prepodobni Teodor, ne raspoznavši đavola već smatrajući da s njim govori brat Vasilije, odgovori: Molitvama tvojim, oče, ja dobro uspevam, jer utvrđen tobom ja ne slušam misli koje mi nabacuje đavo i sada što mi narediš ja ću rado učiniti, pokoravajući se tebi, jer u poukama tvojim obretoh veliku korist za dušu svoju. - A đavo, tobožnji brat, dobi još veću smelost, pošto Teodor ne pomenu ime Božije, i reče mu: Evo ti dajem novi savet kojim ćeš naći pokoj i brzo dobiti od Boga nagradu za imanje koje si razdao: išti u Gospoda Boga, da ti poda mnoštvo zlata i srebra, i ne dopuštaj nikome da ulazi k tebi u pešteru, niti sam izl
Izvor: Crkveni Kalendar
