Sveta mučenica Vasilisa
Martyr
Spomen 3. septembar
Za carovanja zločestivog cara rimskog Disklecijana jedva je u kom drugom gradu bilo proliveno toliko mučeničke krvi kao u Nikomidiji: u njemu je takvo mnoštvo hrišćana ubijeno za Hrista, da je samo za jedan mesec izbrojano sedamnaest hiljada mučenika, osim onih dvadeset hiljada, spaljenih u crkvi na dan Roždestva Hristova. I takvo ubijanje nevinih hrišćana trajalo je ne jedan mesec, nego se dugo produžavalo za sve vreme teškog i ljutog gonjenja. I ko će izbrojati sve hrišćane pobijene za to vreme, sem Boga jedinoga koji i zvezde izbraja!
U tom gradu Nikomidiji postrada i ova sveta mučenica Vasilisa. Slava svesilnome Bogu koji projavljuje Svoju veliku silu ne samo u odraslim ljudima nego i u maloj deci! Svetoj mučenici Vasilisi beše svega devet godina kada bi izvedena na sud pred nikomidiskog namesnika Aleksandra. Ova mučenica devojčica tako neustrašivo ispovedi pred njim Hrista, da se svi divljahu njenoj pameti i njenom slobodnom razgovoru s njim, jer se ona kao zreo čovek prepiraše s mučiteljem o veri Hristovoj. Mučitelj, posle mnogih laskavih reči i obećanja, videći da Vasilisa ostaje nepokolebljiva, naredi da je biju po licu, a sveta devojčica zablagodari Bogu za to. Namesnik onda naredi da joj svuku haljine i biju prutovima; a ona još veću blagodarnost uznese Bogu. To razjari namesnika i on naredi da je još jače biju; i ona bi toliko bijena po celome telu, da joj se celo telo pokri ranama; a ona tada uzviknu: "Bože, blagodarim ti za sve ovo". Posle toga namesnik zapovedi te joj provrteše gležnjeve, pa je strmoglavce obesiše, i pod njom naložiše vatru u koju stavljahu smolu, sumpor, zejtin i olovo, da bi ona u teškim patnjama i ljutom dimu brzo izdahnula; no sveta.mučenica i u takvim mukama kao u rajskoj hladovini pevaše hvaleći Boga.
Namesnik, videći da mučenica ni u šta ne računa muke na koje je on stavlja, naredi da se užari peć i u nju baci mučenica. A ona, osenivši sebe znakom časnoga krsta, uđe usred plamena, i dugo stojeći u ognju koji je buktao ostade potpuno nepovređena. To zaprepasti sve prisutne i oni u velikoj nedoumici posmatrahu ovo preslavno čudo. Zatim, izvevši mučenicu iz peći, pustiše na nju dva lava da je pojedu. No sveta mučenica, pomolivši se, ostade čitava od zverova: jer molitva devojčice, kao nekada molitva proroka Danila, zatvori usta lavovima. Videvši to, namesnika Aleksandra spopade užas i dugo beše kao van sebe; zatim uzviknu: "Ovo su sudovi Božji!" I tog časa pripade k nogama svete mučenice, govoreći: Smiluj se na mene, sluškinjo Nebesnoga Cara i Boga, i prosti mi sva zla koja ti učinih; pomoli se Bogu svome za mene, da me ne po gubi zbog tebe, jer evo i ja odsada verujem u Njega.
Tada sveta mučenica otvori usta svoja i gromko proslavi milosrdnog Gospoda koji ukloni namesnikovo slepilo i privede ga k poznanju istine. I dozvavši episkopa Antonina, mučenica mu naloži da Aleksandra nauči istinama vere, i pošto ga nauči da ga krsti. I nastade velika radost kod prisutnih hrišćana zbog obraćenja namesnika Aleksandra. Pošto bi kršten, Aleksandar prinese pokajanje za svoje ranije zloverje i za zla što počini hrišćanima. Svetu pak Vasilisu moljaše da mu izmoli oproštaj u Gospoda. Posredovanjem i molitvama svete mučenice namesnik Aleksandar, pun istinskog pokajanja, za kratko vreme prestavi se ka Gospodu u dobrom ispovedanju vere, i bi česno pogreben od hrišćana. A sveta Vasilisa posle njegovog pogreba udalji se iz grada za tri potrkališta, i ožednevši nađe kamen, stade na njega i pomoli se Gospodu, i tog časa poteče voda iz kamena. Utolivši žeđ, ona otide malo od tog mesta , i preklonivši s molitvom kolena na zemlju, predade duh svoj Gospodu. Saznavši o tome, episkop Antonin dođe i sa hrani svetu mučenicu blizu kamena, iz koga na njenu molitvu poteče voda. Svetim molitvama njenim, Gospode, izlij i na nas Svoju veliku i bogatu milost. Amin.
Izvor: Crkveni Kalendar
