Sveti Vlasije

Hieromartyr

Spomen 11. februar

U ppeđašnja vremena, kada su neznabošci služili idolima, i mnogi se ljudi klanjali tvorevinama i delima ruku svojih, procveta i vera mnogih svetitelja. Tada procveta vera i svetog slavnog mučenika Vlasija. Ovaj svetitelj sve godine života svog provede bogougodno u krotkom i pravednom životu bez poroka, udaljujući se od svakog zlog dela. Videvši česno žitije njegovo građani grada Sevastije u Kapadokiji, ljudi blagoverni, postaraše se da im on bude postavljen za episkopa. I dobro pasaše stado Hristovo u ona vremena, kada bivahu česta gonjenja na Crkvu Hristovu i mnogi se kroz mučeničke podvige ovenčavahu vencem mučeništva. Tada takav podvig slavno prođe i sveti velikomučenik Evstratije, prvi od petočislenika, sa družinom svojom, stojeći do krvi za svetinju Hristovu u vreme cara Dioklecijana. Kada sveti Evstratije beše u tamnici, sveti Vlasije dade dosta zlata tamničkim stražarima, i noću ga poseti. I uzveliča mučenika Hristova koji je junački stradao. Tom prilikom sveti Evstratije mu predade svoje pretsmrtno zaveštanje, u kome je on zaveštavao šta da se uradi sa njegovim telom i imanjem.
Kao što mnogi sveti činjahu u to vreme, tako se i sveti Vlasije skrivaše od ruku mučitelja, ne predajući se na mučenje bez jasnog Božjeg blagovolenja. I to stade se kriti, kada u gradu ostade malo hrišćana, i to potajnih, pošto većina iz straha od muka izbegoše u pustinje i gore i pećine, a neki, ne mogavši da podnesu muke, pokloniše se na vreme idolima. Ne samo za carovanja Dioklecijanova, nego i za carovanja Likinijeva, kada i postrada, sveti Vlasije se krijaše od ljutog gonjenja u nekoj pustinjskoj gori, zvanoj Argeos. Tamo se nastani u jednoj pešteri. U njoj provođaše bezmolvni pustinjački i isposnički život, uznoseći Bogu neprestane molitve. I divlji zverovi dolažahu k njemu i dobijahu blagoslov od njega. A kada bi se desilo da neki zverovi dođu k svetitelju u vreme u koje je on upražnjavao bogomislenu molitvu, oni bi kao razumna bića, ne prekidajući njegovo bogorazmišljanje, stajali pred pešterom i čekali da po završenoj molitvi izađe. I nisu odlazili dok svetitelj ne bi izašao, metnuo na njih ruke svoje i blagoslovio ih. I ako bi neki od njih bio bolestan, dolazio je k svetitelju, i ovaj ga je isceljivao stavljajući na njega svoje svete ruke.
U te dane oblasni upravitelj Agrikolaj naredi svojim lovcima da uhvate što više mesoždernih zverova, da bi pred njih bacao Hristove mučenike. Jer je on na razne načine uništavao hrišćane: jedne je mačem ubijao, druge ognjem spaljivao, treće u vodi davio, četvrte zverovima bacao. Lovci odoše u lov. I prolazeći gore i pustinje, oni dođoše i na gopu Apgeoc, u kojoj se skrivaše sveti episkop Vlasije. A kada se približiše njegovoj pešteri, oni ugledaše mnogo zverova gde se igraju. I rekoše između sebe: Hajdemo da vidimo šta je to. I došavši, nađoše svetog Vlasija gde u pešteri stanuje kao u palati, i molitve uznosi Bogu. I ne rekavši mu ništa, oni se odmah vratiše i izvestiše o tome oblasnog upravitelja Agrikolaja. Uppavitelj naredi da sa lovcima pođe mnogo vojnika, i da sve hrišćane koji se tamo kriju, pohvataju i dovedu njemu. Otišavši na goru Argeos, oni nađoše samo svetog Vlasija u pešteri gde stoji na molitvi i slavi Boga. I rekoše mu: Izađi odavde, i hajde s nama u grad, zove te oblasni upravitelj. A svetitelj, obradovavši se, reče im: Dobro, dečice moja, hajdmo zajedno! Gospod me se setio, jer mi se noćas triput javio, govoreći: Ustani i prinesi mi žrtvu po običaju sveštenstva tvog. Stoga sada, dečice moja, dobro ste došli! Gospod moj Isus Hristos neka je s vama!
I dok iđahu putem, mnogi se neznabošci obraćahu Bogu krotošću, poukama i čudesima svetiteljevim. Jer na svetetiljeve molitve Gospod isceljivaše ne samo bolesne ljude nego i stoku. I sve bolesnike, koje su dovodili i donosili k svetome Vlasiju, on isceljivaše i otpuštaše zdrave, pošto bi metnuo ruke svoje na njih i molitvu satvorio. Tako, žena neka imađaše jedinca sina, kome zastade riblja kost u grlu, te nije mogao ni govoriti, i već beše na samrti. I uzevši ga tako polumrtva, ona ga odnese i spusti

Izvor: Crkveni Kalendar