Boris I

Spomen 2. maj

Boris I (negde i Bogoris), poštovan kao Sveti Boris I (Mihail) Krstitelj (bug. Boris I / Boris-Mihail; umro 2. maja 907), bio je vladar (knez) Prvog bugarskog carstva 852—889.
Uprkos nizu vojnih neuspeha, vladavina Borisa I obeležena je značajnim događajima koji su oblikovali bugarsku i evropsku istoriju. Hristijanizacijom Bugarske 864. godine paganstvo je ukinuto. Kao vešt diplomata, Boris uspešno je iskoristio sukob između Carigradske patrijaršije i papstva da obezbedi autokefalnu bugarsku crkvu, rešavajući tako zabrinutost plemstva zbog mešanja Vizantije u unutrašnje stvari Bugarske.
Kada su 885. godine učenici svetih Ćirila i Metodija prognani iz Velike Moravske, Boris I im je dao utočište i pružio pomoć koja je spasla glagoljicu i kasnije podstakla razvoj ćirilice u Preslavu i slovenske književnosti. Nakon što je abdicirao 889. godine, njegov najstariji sin i naslednik pokušao je da obnovi staru pagansku veru, ali ga je Boris I zbacio. Na Preslavskom saboru koji je usledio posle tog događaja, vizantijsko sveštenstvo je zamenjeno bugarskim, a grčki jezik zamenjen ono što je danas poznato kao starocrkvenoslovenski.
Smatra se svetiteljem u pravoslavnoj crkvi, knezom i krstiteljem Bugarske i ravnoapostolnim, sa njegovim praznikom 2. maja i u Saboru svih prepodobnih i svetih otaca Bugarske (pokret. praznik u nedelju 2. po Duhovima).

Izvor: Wikipedia