Sveti Kliment, arhiepiskop ohridski

Hodite čeda, poslušajte me; hodite svi koji se bojite Boga i ispričaću vam; napisaće se ovo potonjemu rodu i narod nanovo stvoren hvaliće Gospoda (Ps. 66, 16; 102, 18). Ovako je govorio David, a i mi danas sa njim. Jer potrebno je svagda i pred svima pričati o Božanskom veličanstvu. I ne samo zbog toga što, kao što verujemo, hvali Božjoj nema broja, jer ma šta mi govorili i pričali, bezbrojno je ono što preko toga ostaje neizrečeno, nego i zbog toga što onima koje je savladala lenjost, propovedanje božanske lepote biva na buđenje ka delanju dobra.
Mnogi misle da ljudi u naše vreme nisu sposobni za podvige starih. Po njima, prva vremena bila su i čudesima obasjavana i ukrašavana životom vrlih muževa koji su skoro bestelesno živeli u telu; naše pak pokoljenje nije dobilo od Boga nijedan od tih darova. I tako, smatrajući da je, tobož, naša priroda za to nesposobna, bedno se olenjiše i uspavaše za podvižnički život. To njihovo shvatanje je međutim rđavo i vrlo pogrešno: Zakon prirode je bio i ostao isti i nepromenljiv. Ostavi Gospod Sebi i u naše dane muževe vrlo mnoge, koji, ne priklonivši koleno svoje onome što se po zemlji vuče, zasijaše svetlošću života u slavu Nebeskoga Oca, postavši svetilnici u svetu, koji imaju u sebe reč života.
Tako bi i sa Slovenskim narodima koji, budući još neprosvećeni Svetlošću Istine, primiše od Boga Oce blažene i Učitelje, koji ugodivši životom i rečju Bogu prosvetiše ih, obasjavši ih učenjima i čudesima. Zapisati, kaže blaženi Teofilakt, arhiepiskop Ohridski, njihov život - veoma je poželjno, ali i iznad naših moći. Zato nam isti taj blaženi muž Teofilakt predlaže "malo" iz života jednog od učenika ravnoapostolnih prosvetitelja Slovenskih Kirila i Metodija, Sv. Klimenta Ohridskog, da bi time kako sam kaže, posvedočio čovekoljublje i blagodat Boga našeg, Boga koji je sa nama i koji će sa nama biti u sve dane našeg života do kraja veka, po obećanju, i da bi ljudima pokazao da nije tačno da se naša priroda izmenila već se razvratila naša volja.
Kada Sv. ravnoapostolni Kirilo i Metodije primiše blagodat Sv. Duha kao zoru ranu, i kad pravednicima ovim zasija svetlost znanja, i kad ih nevesta njihova radost oslobodi pređašnje tuge, - potrudiše se tada odabranijima od učenika svojih predati svoj božanstveni nauk. Ne malo njih pijahu vode žive sa tog učiteljskog izvora. Prvenci pak i izbranici u Saboru njihovih učenika behu Gorazd, Kliment i Naum, Angelarije i Sava. I dok blaženi Kirilo počinu od trudova svojih i predade duh svoj Bogu kad su još Sv. Braća bila u Rimu, dotle Metodije nastavi prosvetiteljsku misiju među Slovenskim narodom, utvrđujući istinu evanđelsku u srcima ljudi i svedočeći je svojim mučeničkim podvigom.
Kada pak dođe vreme i njegove končine, on, podražavajući Pavlu, bolje rečeno Gospodu Isusu, sazva učenike svoje i utvrđivaše ih svojim poslednjim poukama i tešaše. "Vidite, govoraše im, ljubljena čeda moja, zlu silu jeretika i kako se trude, kvareći i zamućujući slovo Božje, da napoje bližnje svoje mutljagom izmišljotina svojih. Da bi u tome uspeli služe se sa dva sredstva: slatkim rečima i preteranom strogošću; jednim truju prostije ljude a drugim strašljivce. A što se vas tiče, nadam se i molim se, da su vam čvrste duše i prema jednom i prema drugom: niti će vas primamiti sladošću reči niti praznom obmanom zarobiti. Jer ste utvrđeni na kamenu apostolskog ispovedanja i učenja. Pošto je i Crkva sazidana na tom kamenu, vrata pakla neće je nadvladati". Ovo rekavši i mnogo više od toga predade duh svoj anđelima svetim, posle 24 godine episkopskog služenja, u toku koga se mnogo potrudio ne samo na svome spasenju već i na spasenju drugih. Jer nije se brinuo samo o sebi već i o drugima da se spasu, živeći danonoćno samo tako kako je od koristi i drugima. O tome svedoči i mnoštvo đakona i ipođakona i prezvitera: ostavio ih je oko 200 u svojoj crkvi posle svoje končine. A ako ih je toliko bilo samo u oltaru, - koliko je bilo mirjana, možemo samo pretpostaviti. Za naslednika njegovog bi postavljen na Moravsku arhiepiskopiju Gorazd, a Kliment o