Spomen pojave Časnog Krsta u Jerusalimu

Po prestavljenju prvog hrišćanskog, blagovernog i blagočestivog cara, svetog Konstantina Velikog, na carski presto sede njegov sin Konstancije koji naginjaše zločestivoj jeresi Arijevoj, koji huljaše Sina Božjeg. Tada se, na posramljenje zločestivih jeretika a na uverenje nevernika i na učvršćenje pravoslavnih, pokaza divno znamenje u svetom gradu Jerusalimu: u dane svete Pedesetnice, 7. maja u devet sati pre podne pojavi se na nebu Časni Krst Gospodnji, koji sijaše neiskazanom svetlošću, jačom od sunčane. Sav narod, i verni i neverni, u velikom strahu i divljenju posmatrahu to nebesko znamenje. Časni Krst se prostirao nad Golgotom pa sve do iznad Gore Maslinske, udaljene petnaest stadija od Golgote. Širina Časnoga Krsta odgovarala je njegovoj dužini. A lepota Krsta beše kao lepota najlepše duge, te privuče na sebe poglede sviju. I svi napustiše svoje poslove, bilo ručne ili domaće i, izišavši iz kuća, sa pažnjom i strahom posmatrahu to prečudno znamenje. Zatim mnogoljudne gomile Jerusalimljana, ispunivši se straha i radosti od ovog božanstvenog viđenja, sa velikim umilenjem i usrdnošću pohitaše u svetu crkvu; tu behu starci i mladići, muževi i žene sa odojčadi, takođe i neudate devojke, i ljudi svakoga uzrasta i zvanja, putnici i inostranci, hrišćani i inoverci, - svi oni hitahu k crkvi, jednodušno i gromoglasno proslavljajući Isusa Hrista, Gospoda našeg, Sina Božjeg jedinorodnog, Boga istinitog od Boga istinitog, činitelja velikih čudesa.
Tada se nevernici i jeretici, neprijatelji i hulitelji Hristovog Božanstva, ispuniše stida, videći u pojavi Krsta tako veliku božansku slavu i silu Gospoda Hrista. I na taj način sama stvarnost posvedoči tada, da je hrišćanska vera - prava, istinita i blagočestiva, i ne od visprenih reči spoljašnje mudrosti ljudske sastavljena, već otkrivenjem i silom Duha Svetoga potvrđivana, i nebeskim znamenjima i čudesima posvedočavana.
O ovom čudesnom znamenju patrijarh jerusalimski Kiril napisa pismo caru Konstanciju, savetujući mu da priđe Pravoslavlju. A Sozomen piše da zbog ove pojave svetoga Krsta na nebu vrlo mnogi Jevreji i neznabošci poverovaše i, pristupivši s pokajanjem Hristu Bogu našem, primiše sveto krštenje. I svi oni pobožno slavljahu Hrista Boga našeg, jednosušnog i savečnog Ocu i Svetom Duhu. Mi pak, ispovedajući neispovedivu silu njegovu, javljenu Krstom, veličamo svojim pohvalama Gospoda Boga našeg, i klanjamo se podnožju nogu njegovih - Krstu svetom, moleći blagost Gospodnju da nas pri drugom strašnom dolasku svom Gospod Hristos udostoji videti u radosti i nadi spasenja znak Sina Čovečijeg (Mt. 24, 30), sveti Krst, koji će se onda javiti na nebu, i da nam njime kao ključem otvori dveri Carstva Nebeskog, kao nekada raj razbojniku. I da nas uvrsti među svoje blagoslovene ovce vavek, amin.
Ovo javljanje Časnoga Krsta dogodilo se 7 maja 357 godine.