Spomen čuda ikone Gospoda Isusa Hrista

U gradu Beritu blizu jevrejske sinagoge življaše jedan hrišćanin i imađaše ikonu Gospoda našeg Isusa Hrista. Posle nekog vremena ovaj hrišćanin kupi sebi drugu kuću i preseli se u nju prenevši sve stvari osim ikone Gospoda Hrista, koja ostade u prvoj kući. No to bi po promislu Božjem. U tu kuću, u kojoj beše ikona Gospoda Hrista, useli se neki Jevrejin i življaše u njoj ne primećujući svetu ikonu.
Posle izvesnog vremena on pozva kod sebe na ručak prijatelja svog, takođe Jevrejina. Za vreme ručka ovaj gost, pogledavši na zid, vide ikonu gde visi i reče domaćinu: Kako ti, Jevrejin, držiš ikonu U svome domu? - Domaćin se poče kleti, govoreći da je do ovoga časa nije primetio. No gost otišavši optuži u sinagogi svoga prijatelja, govoreći: Ovaj čovek, iako Jevrejin, ima u domu svom ikonu Isusa Nazarećanina. To silno razgnjevi sve prisutne u sinagogi, ali ne preduzeše ništa toga dana, pošto se već spuštalo veče. Sutradan pak sabra se jevrejski živalj, sveštenici i starci, pa krenuše ka kući gde beše ikona Gospodnja. Uletevši u kuću, oni nađoše ikonu, iznesoše je iz kuće i postaviše usred zborišta svog, i rekoše: Kao što se oci naši narugaše Njemu, hajde da to isto učinimo i mi ovoj ikoni! - I stadoše pljuvati na ikonu i udariti po liku Gospoda Hrista, izobraženom na ikoni. A zatim rekoše: Čuli smo da su oci naši prikovali Njega na drvetu; učinimo to isto i mi sa ovom ikonom! - I uzevši klince, ukucaše ikonu na drvetu, i to na onim mestima gde behu izobražene ruke i noge; pa nataknuvši na trsku sunđer sa octom, prisloniše ga na usta Gospodu. Posle toga doneše koplje, i narediše jednome da njime probode rebra na ikoni Gospodnjoj. I čim ovaj zari koplje u ikonu, odmah poteče iz nje krv i voda. Od tako neobičnog čuda veliki strah spopade sve prisutne Jevreje.
Napunivši jedan sud tom krvlju i vodom, oni rešiše da dovedu slepe, hrome i besomučne, i da ih pomažu tom krvlju. I govorahu: Ako se od toga iscele, onda ćemo svi poverovati u Raspetoga. - I donesoše jednog hromog od rođenja; i čim ga pomazaše, on tog časa skoči, i sav postade zdrav. Zatim dovedoše slepe i mnoštvo besomučnih, i svi se oslobodiše od svojih neduga posle pomazanja ovom krvlju.
Ovo se brzo pronese po celom gradu, i svi hitahu ka tom neizrecivom čudu, noseći svoje bolesnike, raslabljenike, gubavce, suhe i bogalje, i svi dobijahu isceljenje. Tada svi Jevreji, koji življahu u tom gradu, poverovaše u Gospoda našeg Isusa Hrista. I pavši pred ikonom Gospodnjom ovi oni vapijahu, govoreći sa suzama: Slava Tebi Hriste, Sine Božji, koji takva čudesa tvoriš! Slava Tebi, Hriste, koga oci naši raspeše, no u koga mi sada verujemo; primi nas koji pripadamo k Tebi, Vladiko!
Posle toga svi Jevreji žitelji toga grada: muževi, žene i deca, odoše k episkopu i usrdno ga moljahu da ih udostoji svetog krštenja. Oni mu pokazaše i ikonu Gospodnju, iz koje isteče krv i voda, i ispričaše mu o svima porugama koje oni prirediše toj svetoj ikoni. Episkop, videvši da se oni istinski kaju, primi ih s radošću, i pošto ih u toku dosta dana nauči svetoj veri on ih krsti sve sa ženama i decom, a sinagogu njihovu pretvori u crkvu Gospoda našeg Isusa Hrista. I bi velika radost kod svih žitelja grada tog, ne samo što se isceliše toliki bolesnici nego i što se neverni Jevreji krstiše i primiše svetu veru, zbog čuda koje bi od ikone Gospodnje.
Zbog toga svaki je dužan da se s verom i ljubavlju pobožno klanja svetim ikonama, a naročito ikoni - u čast i slavu lika Ipostasi Božije, koja je uzela na sebe obličje čoveka: Gospoda našeg Isusa Hrista, kome sa Bogom Ocem i Svetim Duhom neka od svih nas bude ukazivano dužno poklonjenje kroza sve vekove. Amin.

Izvor: Crkveni Kalendar