Spomen Sedmog vaseljenskog sabora

SPOMEN SVETIH OTACA
SEDMOG VASELJENSKOG SABORA
OVAJ Sabor održan je 787 godine u Nikeji za vreme carovanja blagočestive Irine i sina joj Konstantina, i za vreme patrijarha Tarasija. Sabor ovaj utvrdio je kanačno ikonopoštovanje obrazloživši to Svetim Pismom, svedočanstvom svetih Otaca i verodostojnim primerima čudesa, projavljenih od svetih ikona. Između drugih navedenih primera čudesa naveo je episkop Kiparski Konstantin i ovaj primer: čobanin neki iz grada Konstance isterav jednoga dana stado na pašu vide ikonu Presvete Bogorodice, svu ukrašenu cvećem od pravovernih. "Na što toliku čast odavati steni?" reče čobanin (svakako vaspitan u ikonoborstvu), pa udari svojim gvozdenim štapom no ikoni i pokvari desno oko na liku Bogomatere. No tek što se krenuo od toga mesta, spotakne se i onim istim štapom izbije sebi desno oko. Vrativši se ćorav u grad on je plačući vikao i govorio, da ga je postigla kazna od Bogorodice.
Ovaj Sabor rešio je još, da se u antimins neizostavno stavljaju svete mošti mučeničke. Učestvovalo je na Saboru 367 Otaca. Njihovim molitvama neka i nas Gospod pomiluje i spase.