Kiril Aleksandrijski

Hierarch

Spomen 18. januar · 9. jun

Veliki učitelj crkveni, sveti Kiril Aleksandrijski beše rodom iz Aleksandrije, od roditelja pravovernih i plemićskog porekla, sestrić Teofila, patrijarha aleksandrijskog. Vaspitanje Kiril dobi izvrsno: u neprekidnom sticanju mudrosti i u strahu Božjem; on do savršenstva izuči grčku i rimsku svetovnu mudrost, a i duhovnu mudrost odlično izuči, neprestano izučavajući Božanska Pisma. Ujak njegov, patrijarh Teofil, videći u njemu velike sposobnosti i celomudreni život, uvrsti ga u svoj klir, postavivši mladog Kirila za arhiđakona. I bi sveti Kiril kao miomirisan krin, posađen u crkvenom vrtu, cvetajući neporočnom čistotom i umirisujući Crkvu Hristovu bogomudrim učenjem. A bi on i učenik prepodobnog Isidora Pelusiota.
Po smrti Teofila blaženi Kiril bi od sviju jednoglasno izabran za patrijarha. Postavši patrijarh, on odmah istera nz grada jeretike novacijane, koji behu slični farisejima, jer se građahu pravedni pred ljudima, i tvrđahu za sebe da su čisti i daleko od svakoga greha, i nošahu belo odelo kao znak svoga tobož neporočnog života, i učahu da čoveka, koji je posle krštenja pao u smrtni greh, ne treba primati natrag u Crkvu. Nema, tvrđahu oni, oproštaja smrtnome grehu takoga čoveka, osim da se takav čovek ponovo krsti.
Ova jeres vodi poreklo od Novacijana, koji za carovanja Dekijeva beše prezviter u Rimu i željaše da postane papa posle smrti za Hrista ubijenog sveštenomučenika pape Fabijana. Ali on ne uspe u tome, pošto blaženi Kornilije bi izabran za papu. Zavideći Korniliju, Novacijan se srđaše na njega i beše mu protivnik u svemu. U to vreme bejaše veliko gonjenje neznabožaca na hrišćane, i mnogi od hrišćana, uplašivši se svirepih mučenja, prinesoše žrtve idolima; a zatim, dolazeći s pokajanjem, oni ispovedahu grehe svoje sa suzama. Videći pokajanje njihovo, sveti papa Kornilije primaše ih ponova u svetu Crkvu, kao što i Hristos primi gorko plačućeg Petra. Međutim, prezviter Novacijan se protivljaše papi, tvrdeći da u Crkvi Hristovoj ne treba da se nalaze oni koji se Hrista odrekoše i demonima žrtvu prinesoše. Pri tome on huljaše na svetoga papu, nazivajući ga zajedničarem idolopoklonika. Onda sam prekinu opštenje sa njim i, našavši sebi neke jednomišljenike, načini se drugim papom u Rimu. Tako poniče jeres novacijana.
Od tada se novacijanska jeres stade širiti svuda, pa dođe i do Aleksandrije, i produži postojati tamo sve do doba svetog Kirila. Tu novacijani umnožiše protivna pravoslavlju delovanja: oni ponova krštavahu one koji iz pravoslavlja pristupahu njima, ne dopuštahu drugi brak, i druga nerazumna novačenja behu u njima. - Ove dakle jeretike, zajedno sa episkopom njihovim Teopemptom, sveti Kiril protera iz Aleksandrije u samom početku svoga patrijarhovanja.
Zatim se sveti Kiril naoruža i protiv nečistih duhova, da ih istera iz obitališta njihovih. Jer nedaleko od Aleksandrije nalazilo se jedno naselje, zvano Konop, a blizu njega drugo mesto, zvano Manutin. Tamo se nalažaše starodrevno idolište i obitalište demona. To mesto beše strašno, pošto tamo življahu mnogi nečisti dusi. Još i patrijarh Teofil, dok beše u životu, želeo je da to mesto očisti od demona i da ga osveti za slavoslovljenje Boga. Ali, zauzet drugim poslovima, on ne uspe da nameru svoju privede u delo. Sveti Kiril pak, naslednik Teofilov na aleksandrijskom prestolu, reši se da to učini, pa se usrdno moljaše Bogu da mu podari višnju pomoć i silu za pobedu i prognanje nečistih duhova iz Manutina. I javi se svetom Kirilu u viđenju anđeo Gospodnji, nalažući mu da u Manutin prenese česne mošti svetih mučenika Kira i Jovana, da bi prognao demonsku silu odatle. Sveti Kiril to učini ubrzo: prenese mošti svetih u Manutin, i podiže tamo crkvu u ime njihovo. I nečisti dusi odmah biše prognani odatle, i to mesto postade izvor isceljenja od moštiju mučeničkih.
Prognavši na taj način nevidljive demone iz predgrađa Aleksandrije, sveti Kiril se mnogo staraše da i sam grad potpuno očisti od vidljivih demona, kakvi behu hristonenavidnici Jevreji, kojih izdavna beše vrlo mnogo u Aleksandriji. Jer još od dana Aleksa

Izvor: Crkveni Kalendar