Sveti Kir i Jovan, besrebrenici i čudotvorci

Unmercenary

Spomen 31. januar

Sveti Kir, ugodnik Božji, rođen je i vaspitan u Aleksandriji, u Egiptu. Beše to čuven lekar. I lečaše telesne bolesti ne primajući nagrade, a bogonadahnutim poukama svojim i primerom vrlinskog života svog lečaše duševne neduge među ljudima. Dolazeći bolesnicima, on im govoraše ne o propisima Galena i Hipokrata, već o zaveštanjima svetih proroka i apostola, i o tome kako se treba čuvati od grehova koji bivaju uzroci telesnih bolesti. Jer je oboljenje duše teže od svih bolesti tela. I kada duša mnogo boluje od grehova, često se dešava da i telo pada u tešku bolest, pošto Bog dopušta kaznu za grehe. Tako sveti Kir, poučavajući bolesnike i propovedajući im reč Božju, mnoge jeline privede poznanju istinitog Boga i obrati u hrišćanstvo, iscelivši im i duše i tela izvrsnim lekom.
U to vreme carovaše nečestivi car Dioklecijan. I on diže gonjenje na hrišćane. I sveti Kir, slavni lekar aleksandrijski, bi optužen carskom namesniku aleksandrijskom da je hrišćanin i da mnoge poučava hrišćanskoj veri. Namesnik naredi da ga uhvate. A sveti Kir, saznavši za to, pobeže iz Aleksandrije i Egipta, i ode u Arabiju. Ovo on učini, ne što se bojao muka i smrti za Hrista, već što se povinjavao rečima Hristovim: Kad vas gone u jednom gradu, bežite u drugi (Mt. 10, 23), i što je hteo da još bude od pomoći bližnjima, i što je želeo da primi monaški čin kako bi sebe bolje pripremio za stradanje za Gospoda svog. I čim dođe u Arabiju, on odmah uze na sebe monaški anđelski lik. Njegov dolazak u Arabiju bio je po naročitom promislu Božjem, da bi i tamo izbavio mnoge od idolopokloničke propasti, uputio na put spasenja i priveo Hristu. On napusti tamo i svoj lekarski zanat, jer dobi od Boga dar čudotvorstva. I više nije lečio bolesti lekovima, već je molitvom i rečju isceljivao od svih bolesti. I zbog takvih čudesa njegovih slavljaše se ime Hristovo, i ogromno mnoštvo idolopoklonika napuštahu svoju zabludu i obraćahu se Hristu, istinitom Bogu.
Sveti Jovan pak beše rodom iz Edese, pobožan hrišćanin, inače rimski oficir. Kad nastade Dioklecijanovo gonjenje na hrišćane, on ostavi svoj oficirski čin i slavu ovoga sveta, i otadžbinu, i dom, i rodbinu, i bogatstvo, smatrajući sve to za trice. I otputova u Jerusalim. I baveći se tamo neko vreme, on ču za svetog Kira i čudesa koja čini, jer se slava njegova beše pronela svuda. I silno zažele da vidi tako velikog ugodnika Božjeg i da živi pored njega. Stoga otputova najpre u Aleksandriju da traži svetog Kira. Ali kad ga tamo ne nađe, on se stade brižljivo raspitivati za njega gde se nalazi. I saznavši da je u Arabiji, on žurno otputova tamo. I kad ga pronađe, on se svom dušom prilepi uz njega. I bi očevidac čudesa njegovih. I postade usrdni podražavalac vrlinskog života njegovog.
U to vreme bi izvedena na mučenje za Hrista jedna bogoljubiva žena, Atanasija, sa tri kćeri svoje, koje se zvahu: Teoktista, Teodotija i Evdoksija. One behu odvedene u grad Kanop u kome idolski žrec beše Kasijan, a gradonačelnik Sirijan. Kada za to čuše sveti Kir i Jovan, bojahu se da ne otpadnu od Hrista male devojčice. Jer su one u tako mladim godinama mogle, ne samo pretnjama biti uplašene, nego i samim laskama lako prevarene. Jer najstarijoj među njima, Teoktisti beše petnaest godina, Teodotiji trinaest, a Evdoksiji jedanaest. Usto je sveti Kir zebao i od njihove majke Atanasije, da se ona ne bi zbog dece preklonila jelinstvu, ne želeći da gleda gde joj ljuto muče decu i nemilosrdno prolivaju krv njihovu. Jer je poznato, koliko majka po samoj prirodi pati srcem svojim zbog dece svoje Zato sveti Kir reši i otputova u grad Kanop, da utvrdi u veri Hristovoj devojčice i mater njihovu, i da ih obodri i ohrabri za podnošenje muka. Sa svetim Kirom pođe i sveti Jovan. I kada stigoše u Kanop, nađoše u okovima Atanasiju i njene kćeri. I mnogim bogonadahnutim poukama utvrđivahu ih u ljubavi Hristovoj, da rado polože duše svoje za Gospoda Hrista.
O tome odmah bi obavešten gradonačelnik Sirijan. Jer neko od neznabožaca dođe k njemu i reče mu: Neka dva nova i nepoznata čoveka pojaviše se u n

Izvor: Crkveni Kalendar