Sveti novomučenik Dimitrije

Sveštenički sin iz Filadelfije u Maloj Aziji, Dimitrije rano ostade bez oca, i majka ga odgaji u veri i strahu Gospodnjem. Skroman, lep i vrlo mio dečak, Dimitrije bi otet od strane Turaka. Raznim poklonima i zastrašivanjima Turci najzad prevariše Dimitrija, te se on po svojoj detinjskoj pameti odreče Hrista. Od tada on življaše u domu najuglednijeg Turčina u Filadelfiji. Za nekoliko godina on se veoma obogati; i oženi se jednom od prvih devojaka u gradu. Kada mu bi dvadeset pet godina, Bog ga poseti milošću svojom, te se Dimitrije stade sećati svoje praroditeljske vere, koje se odrekao, i uviđati laž muslimanske vere. Uzdišući iz dubine srca on sa suzama govoraše sebi: O, pagubnog neznanja mog! o, nesreće tvoje svekukavni Dimitrije! Odrekao si se Gospoda svog, i toliko godina već nalaziš se u ovom mraku! Ali, ti moraš ponovo ispovediti Gospoda svog Hrista pred ljudima! U tome će ti pomoći mnogi raniji sveti Mučenici, koji su to isto bili učinili.
Donevši takvu odluku, i naoružan blagodaću i silom Duha Svetoga, Dimitrije odmah krenu putem mučeništva. Ode kod gradonačelnika, okruženog golemašima, i neustrašivo mu sa žarom reče: Čuj me, upravitelju ovoga grada! Već je dvanaest godina otkako oslepih i ne videh svetlost pravoslavne vere moje; a sada, um je moj ozaren Duhom Svetim, i ja jasno saznajem i vidim da je Gospod Hristos jedini istiniti Bog; međutim, vaša agarjanska vera je laž i obmana i nema u njoj spasenja, zato je se odričem i odbacujem je; obožavam Hrista kao istinitog Boga, i evo hrišćanin sam, kao što i pređe bejah, i zovem se Dimitrije. Iz ljubavi prema Hristu gotov sam evo na svaku žrtvu i na svaku smrt za Njega. Zato, ni časa ne oklevajte, nego iskasapite telo moje. Verujem u Hrista Gospoda koji me je spasao, a vašeg proroka ni u šta ne smatram i odbacujem.
Kad to ču gradonačelnik i ostali agarjanski golemaši, odmah narediše te Dimitrija na zemlju povališe i trista petnaest batina mu udariše. Bijen, mučenik se radovaše i gromko pevaše: Slava Tebi, Bože naš, slava Tebi! Sveti Dimitrije, sveti Georgije, pomozite mi! Sveti Nikola, pritekni mi u pomoć! - Posle toga mučenika vrgoše u tamnicu, nadajući se da će se predomisliti. Naredne noći Turci poslaše k Dimitriju svoje najučenije ljude sa jednim arapskim magom, da mučenika na svaki način, čak i mađijama, privole da se odrekne hrišćanske vere. Ali im sve to bi uzalud, jer mučenik Hristov ostade čvrst i nepokolebljiv u svojoj veri. Nakon izvesnog vremena, pošto se gradonačelnik smiri, on pusti svetitelja iz tamnice na slobodu.
Tužan što ostade bez mučeničkog venca, za kojim je toliko čeznuo, Dimitrije ode u jedno tulbe, puno Turaka, i poče ih na sav glas izobličavati govoreći: O bedni Agarjani! što uobražavate da je vera vaša prava i istinita! Ta vi ste u zabludi! vi ste zavedeni, trikleti! Ah, u kakvom ste mraku, i ne vidite svetlost i istinu. A ja - verujem u Hrista, istinitog Boga i istinitog čoveka, koji uzima na sebe sve grehe sveta. Njemu jedinome služim. - Rekavši to, Dimitrije skide čalmu sa svoje glave i zeleno odelo sa sebe, i gazeći ih nogama reče: Kao što gazim ove oznake vaše vere, tako gazim i veru vašu i zakon vaš, i odričem ih i odbacujem ih.
Na te reči Turci skočiše kao razjareni lavovi: jedni ga stadoše tući štapovima, drugi bacahu kamenje na njega, pa ga polumrtva gaziše po zemlji, i mnogi mišljahu da je izdahnuo. Međutim mučenik, krepljen Hristom, moljaše se umom. A kada ču gde se Turci dogovaraju da ga mrtvog spale, on prekinu svoju molitvu, uspravi se i reče im: Ne mislite da sam umro, jer Gospod moj Hristos daje mi snage. Evo, imam novaca da vam dam: kupite drva i spalite me.
Besni od muke što vide Dimitrija živa, Turci mu triput zariše handžar u leđa, i sva tri puta mu izađe na prsa. Ali mučenik Hristov ne skonča, jer ga sila Božja držaše u životu. Onda ga odvedoše na gubilište. Tamo ga jedan Turčin udari mačem posred glave i raseče mu je na dve polovine; ali, gle čuda i sile Božje, mučenik rukama svojim uhvati obe polovine svoje glave, priljubi ih jednu uz drugu, pa p