Sveti novomučenik Dimitrije Peloponeski

Sveti novomučenik Dimitrije beše rodom iz sela Ligudista u pokrajini Arkadiji na Peloponezu. Otac mu se zvaše Ilija, a majka mu umre još dok on beše dete. Maćeha, koju otac dovede u kuću, ne postupaše dobro sa decom, pa Dimitrije sa svojim starijim bratom napuste kuću i dođu u Tripolis. Dimitrije stupi u službu kod nekih zidara, pa mučen od njih otide da služi u jednu tursku kuću. Tu ga postepeno muhamedanci obrate u svoju veru, obrežu ga i nazovu Mehmed. Za njim pođe i njegov stariji brat i učini to isto i on. Čuvši za tu propast svoje dece, jadni otac njihov Ilija pođe da traži sinove, ali ih ne nađe i vrati se natrag kući.
Dimitrije ču za to da ga je otac tražio i poče ga savest gristi. Razmišljajući mnogo, on najzad napusti svoga agu i krete u Argos, a odatle lađom u Smirnu. Odatle otide po savetu i drugih u manastir Svetog Preteče u Kidonijama, gde se ispovedi kod tamošnjeg igumana, a ovaj ga pošalje na ostrvo Hijos kod sv. Makarija Korintskog, koji tada tamo življaše. U mladom Dimitriju već tada beše počela da se razvija i raste želja da postrada za Hrista, i to tamo na onom mestu gde Ga se ranije beše odrekao. Zato pod rukovodstvom duhovnika (Nikifora Hijoskog) udari sebe na najstrožije podvige i duhovne trudove, osobito na post i molitvu i pokajanje. Posle dugih odlaganja i pripremanja, on najzad dobi od duhovnika blagoslov za put, i otputova za Argos i za Tripolis. U Argosu se ispovedi kod sveštenika Antonija Sakelarija, pa se onda pojavi kod svoga age u Tripolisu i javno ispovedi da je hrišćanin i da želi da postrada za Hrista. Njegov bivši gazda ga predade turskom namesniku, a ovaj stade ubeđivati mučenika da se vrati u islamsku veru. Zatim, kada to ništa ne pomože, on mu stade pretiti i otpoče ga ljuto mučiti. Na sva ulagivanja i na sva mučenja, blaženi Dimitrije samo odgovaraše: Hrišćanin se rodih, Hrišćanin jesam, i Hrišćanin hoću da umrem. Raspeti Gospod je istiniti Bog. Poklanjam se Ocu i Sinu i Svetome Auhu, Trojici jedinosušnoj i nerazdeljivoj!
Ne mogući ga pridobiti za sebe, Turci ga odašiljahu od namesnika do sudije, i od sudije do upravitelja grada, i svuda pred svima mučenik samo ponavljaše: Hrišćanin sam, i kao Hrišćanin hoću i da umrem. Klanjam se Raspetome Isus Hristu, istinitome Bogu! Nikakva mučenja, koja zlobni Agarjani upotrebiše ne mogoše izmeniti veru njegovu. Najzad, turski igemon nared da mu glavu otseku mačem. I tako Sveti novomučenik primi venac mučeništva od Hrista. Postrada u utorak po Tominoj nedelji, 13. aprila 1803. godine. Njegove svete mošti spasoše pobožni hrišćani i prenesoše u hram Sv. Nikolaja zvani Varson, a svetu mu glavu uze i sačuva spomenuti sveštenik Sakelarije u Argosu. Od moštiju Svetog novomučenika Dimitrija bivahu mnoga čudesna isceljenja, na slavu Hrista Boga našega i na spasenje mnogima. Amin.