Sveti Dimitrije, episkop rostovski

ŽITIJE SVETOG OCA NAŠEG
DIMITRIJA, Mitropolita Rostovskog Čudotvorca
Sveti Dimitrije, kome svetovno ime beše Danilo, rodio se meseca decembra 1651 godine u malom i neznatnom gradu Makarovu, udaljenom od Kijeva oko četrdeset kilometara. Otac njegov Sava Grigorjevič Tuptalo, kozak u vojničkom zvanju stotnika, poslednje dane provede kao tutor u Kirilovskom manastiru. Ioni supruga njegova Marija bejahu veoma pobožni i življahu uzornim hrišćanskim životom. No otac beše gotovo stalno odsutan od kuće zbog svojih vojničkih dužnosti, te se Danilo vaspitavaše prvenstveno pod rukovodstvom majke. Sa nežnom ljubavlju i pohvalom govori o njoj sam svetitelj u svome Dnevniku povodom njene smrti: "Na sam Veliki Petak moja majka se prestavi u tri časa po podne, tačno u onaj čas kada Spasitelj naš na krstu stradajući za spasenje naše predade duh Svoj u ruke Bogu Ocu Imađaše ona tada preko sedamdeset godina. Neka je pomene Gospod u carstvu Svom nebesnom! Upokoji se ona u dobrom raspoloženju. O, da bi i mene molitvama njenim Gospod udostojio takve blažene končine! Njena končina beše istinski hrišćanska: sa svima hrišćanskim obredima i uobičajenim svetim tajnama, bestrašna, nepostidna, mirna. Još neka je Gospod udostoji dobrog odgovora na Strašnom sudu Svom, kao što ne sumnjam u Božje milosrđe i u njeno spasenje, znajući postojano vrlinski i pobožan život njen. Usto kao dobar znak spasenja njenog jeste to što Gospodu bi ugodno da se duša njena rastavi od tela u času kada Gospod Hristos otvori razbojniku raj".
Pod uticajem tako pobožne i vrlinske majke dete Danilo rastijaše u strahu Božjem i pobožnosti, idući iz sile u silu i učvršćujući se u vrlinama. Početno obrazovanje Danilo dobi kod svoje kuće Roditelji ga naučiše čitanju i pisanju, pa kad Danilo napuni jedanaest godina oni ga dadoše u Kijevsko Bratsko učilište. Bistroga uma i vrlo vredan, Danilo napredovaše brzo u učenju i prevaziđe sve svoje vršnjake. Na časovima retorike on skrenu na sebe naročitu pažnju svojim pesničkim i govorničkim sastavima, Pod rukovodstvom znamenitog propovednika i bogoslova polemičara. Galjatovskog izuči savršeno nauku besedništva, što mu je docnije mnogo koristilo, naročito u borbi s raskolnicima.
No napredujući u naukama, Danilo se ne manje učio i vrlinskom životu. Izbegavao je igre i zabave, i slobodno vreme provodio u čitanju Svetoga Pisma, dela svetih Otaca i žitija svetih, u posećivanju svetih crkava i u molitvi. I srce mu se sve više i više zagrevaše za podražavanje njihovog života i za gredenje njihovim stopama. I on revnosno čuvaše celomudrije i čednost. Tako Danilo još u svetu pokazivaše začetke monaškog života.
Kada Danilu bi osamnaest godina, on Hrista radi ostavi svet i sva blaga njegova, i isprosivši blagoslov od svojih roditelja stupi u Kirilovski manastir u Kijevu. Iguman manastira Meletije Dzik odavno je već poznavao Danila, pošto je ranije bio rektor Kijevskog učilišta. Jula 9 godine 1668 on postriže Danila za monaha, davši mu ime Dimitrije. Novopostriženi monah se bogobojažljivo sav predade volji i promislu Božjem, i stade voditi život doličan monasima: strogo i neodstupno držaše sva manastirska pravila i revnosno u smirenosti i poslušnosti prohođaše monaške podvige. Pri tome se svesrdno staraše da u vrlinama podražava prepodobne oca Antonija i Teodosija i ostale podvižnike Pečerske. Svim srcem on stremljaše ka jednom: da ugodi Bogu, i da mu po svome monaškom pozivu verno služi.
Ne prođe ni godina od postriga a monah Dimitrije bi po želji nastojatelja proizveden za jerođakona na Blagovesti 1669 godine od strane preosvećenog mitropolita Kijevskog Josifa Tukaljskog. U činu jerođakona Dimitrije ostade u Kirilovskom manastiru dosta vremena, pokoravajući se u svemu nastojatelju, služeći bratiji usrdno u smirenosti i molčaniju, i s ljubavlju izvršujući svako poslušanje U crkvu je na bogosluženja dolazio pre sviju, a poslednji izlazio; u crkvi je stajao sa strahom, veoma pažljivo prateći čitanje Svetog Pisma u keliji se često molio, pisao i sastavljao ono što mu je naređivao iguman, i usrdno čitao dušekorisne