Dimitrije Solunski

STRADANJE I ČUDESA
SVETOG SLAVNOG VELIKOMUČENIKA
DIMITRIJA SOLUNSKOG, MIROTOČIVOG
SVETI velikomučenik Dimitrije rodi se od visokorodnih i pobožnih roditelja u gradu Solunu. Njegov otac beše vojvoda Solunski, i potajno verovaše u Gospoda našeg Isusa Hrista i služaše My; no ne usuđivaše se da javno ispoveda presveto ime Njegovo zbog velikog gonjenja hrišćana u to vreme od strane neznabožnih careva. Unutar palata svojih on imađaše skupoceni biser vere Hristove: u tajnoj molitvenici držaše dve svete ikone, ukrašene zlatom i dragim kamenjem: na jednoj od njih beše izobražen Gospod naš Isus Hristos, a na drugoj Presveta Bogomati. Pred ovim svetim ikonama svagda prislužujući kandila i kadeći tamjanom, on se sa jednovernom suprugom svojom moljaše istinitome Bogu, živećem na visinama, i Jedinorodnom Sinu Njegovom, i Svebesprekornoj Vladičici. A behu oni i veoma milostivi prema sirotinji, i činjahu velika dobra nevoljnima. Ali zbog jedne stvari veoma tugovahu: oni ne imađahu dece. I usrdno se moljahu Bogu da im podari naslednika. I posle dugo vremena njihova želja bi ispunjena: Svevišnji usliši njihove molitve i podari im sina, ovog svetog Dimitrija. Ovaj dar Božji silno obradova roditelje, i oni uznesoše veliku blagodarnost Bogu. U toj njihovoj radosti uze učešća i sav Solun. I blagodarni roditelji prirediše velike gozbe ubogima.
Kada dete toliko odraste, da je moglo poznati i shvatiti istinu, roditelji ga uvedoše u svoju domaću molitvenicu, i pokazujući mu svete ikone rekoše: Evo ikone Jedinog Istinitog Boga, koji je stvorio nebo i zemlju, a ovo je ikona Presvete Bogorodice. - I roditelji naučiše Dimitrija svetoj veri, kazujući mu sve čime čovek može poznati Gospoda našeg Isusa Hrista, i izlažući mu sve što pokazuje ništavost poganih bogova neznabožačkih i bezdahnih idola njihovih. I Dimitrije, umudren rečima roditelja svojih i osobito blagodaću Božjom koja poče dejstvovati u njemu, poznade istinu, i svom dušom poverova u Gospoda, i poklonivši se svetim ikonama on ih celiva od sveg srca. Tada roditelji krišom dozvaše sveštenika i neke od poznatih im hrišćana, i u svojoj tajnoj molitvenici krstiše Dimitrija U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Primivši sveto krštenje, Dimitrije izučavaše zakon Božji, i rastijaše telom i razumom, penjući se lestvicom vrlina iz sile u silu, i blagodat Božja beše na njemu prosvećujući ga i umudrujući ga. A kada Dimitrije postade punoletan, njegovi se roditelji preseliše iz ovog vremenog života, ostavivši svome sinu ne samo svoja imanja nego i primer bogougodnog života. Car pak Maksimijan, doznavši za smrt vojvode Solunskog, pozva k sebi njegovog sina Dimitrija. Primetivši da je pametan i hrabar, car ga postavi za carskog namesnika cele Solunske oblasti. I poveravajući mu takvu dužnost, on mu reče: Čuvaj otačastvo svoje, i očisti ga od bezbožnih hrišćana, ubijajući svakoga koji priziva ime Raspetoga.
Primivši od cara čin, Dimitrije se vrati u Solun, s počastima dočekan od građana. I odmah poče pred svima javno ispovedati i proslavljati Gospoda našeg Isusa Hrista, i sve učiti svetoj veri; i postade za Solunjane drugi apostol Pavle, privodeći mnogobošce k poznanju istinitoga Boga i iskorenjujući bezbožno mnogoboštvo. No glas o tome brzo dođe i do samog cara Maksimijana. I saznavši da je carski namesnik Dimitrije hrišćanin i da je već mnoge obratio u svoju veru, car se silno razgnjevi. I baš u to vreme, vraćajući se iz rata sa Sarmatima, car se zadrža u Solunu. No još pre dolaska Maksimijana u grad, Dimitrije predade svome vernom sluzi Lupu sve svoje imanje, i bogatstvo: zlato, srebro, drago kamenje i haljine, što mu behu ostali posle roditelja, da ih brzo razda ubogima i nevoljnima. Pritom reče: Razdaj ovo zemaljsko bogatstvo, da potražimo sebi nebesko. - A sam stade moliti se i postiti se, pripremajući se za mučenički venac.
Car pak odmah stade proveravati, da li je istina što je čuo o Dimitriju. A Dimitrije stupivši pred cara, neustrašivo ispovedi da je hrišćanin, i naruži neznabožačko mnogoboštvo. Car naredi da ispovednika posade u tamnicu. Ulazeći u tamn