Sveti prepodobni Dimitrije Prilucki, Vologodski čudotvorac

Prepodobni i bogonosni otac naš Dimitrije rodi se od pobožnih roditelja u gradu Perejaslavu. Još izmlada on izuči knjigu i odade se čitanju božanstvenih knjiga. Mnoge svoje vršnjake on prevazilažaše razumom, I padaše u oči svojim smirenoumljem koje je svagda skrivao u srcu svom. Voleo je da često razmišlja o onom životu, o sudu Božjem, o Carstvu Nebeskom, o radosti pravednih i o rajskom blaženstvu. Izučivši Sveto Pismo, on se ubedi u prolaznost ovog zemaljskog života. Zato on ostavi ovaj tašti svet i primi monaštvo u manastiru Nagornom Borisogljebskom u svom rodnom mestu Perejaslavu. Podvizavajući se usrdno u vrlinskom životu, on se truđaše u duhovnom trežnjenju i molitvi, odlikujući se čistotom, krajnjim smirenjem i duhovnom ljubavlju prema svima. Poučavajući se dan i noć u zakonu Gospodnjem, ovaj trudoljubivi i neumorni bogougodni podvižnik obrete plod spasenja, celomudrijem i čistim srcem tražeći Boga i provodeći ravnoangelni život. Monasi i prost narod ljubljahu svetitelja zbog njegove velike vrline.
Posle izvesnog vremena Bog udostoji prepodobnog Dimitrija svešteničkog čina. U to vreme prepodobni Sergije Radoneški osnova blizu Radoneža manastir u ime Svete Trojice i zavede u njemu monaško opštežiće. Prepodobni Dimitrije često posećivaše prepodobnog Sergija radi duhovnih razgovora. Potom prepodobni Dimitrije podiže na obali Perejaslavskog jezera crkvu u ime svetog Nikolaja Čudotvorca i sagradi manastir pored nje. I bi iguman tog manastira. K njemu se stadoše sticati mnogi monasi i mirjani, željni duhovnog života. I blaženi ih s ljubavlju primaše, smireno ih poučavajući, i mirjane postrigavajući u sveti monaški čin. Tako on sabra kod sebe veliko Božje stado duhovnih ovaca Hristovih. Uskoro zatim on ustroji u svom manastiru opštežiće, utvrdivši ga strogim pravilima. Bratija se u svemu povinjavaše svetitelju s ljubavlju i poslušnošću, kao anđelu Božjem i istinskom nastavniku, a naročito kao posredniku Carstva Nebeskog.
Potom, izbegavajući ljudsku slavu, blaženi se Dimitrije udalji odatle u Vologdu. Tamo mu se dopade jedno mesto kraj reke Vologde. Tu on podiže hram u ime Svemilostivog Spasa i osnova opštežićni manastir[5]. Kada se pronese glas da se prepodobni tu nastanio, mnogi od učenika njegovih pređoše iz Perejaslava kod ljubljenog nastavnika svog. A i sa raznih drugih strana dolažahu k prepodobnome mnogi koji behu željni monaškog života. Tako se obrazova opštežićna obitelj Prilucka. I prepodobni Dimitrije okupi tu mnogobrojnu bratiju.
Svojim podvizima i vrlinama prepodobni služaše svoj bratiji za primer i obrazac. Pri tome on ih neprestano poučavaše i upućivaše. Sam se odlikovaše uboštvoljubljem i dobrotvornošću. Sam uvek zadovoljan samo prosforom i mlakom vodom, on je obilazio manastirska imanja i brinuo se da bratija svagda imaju na trapezi sve što je potrebno. I zimi i leti on je nosio jednu istu odeću: grub ovčiji kožuh. U tom kožuhu on je leti bivao sav mokar od vrućine, a zimi je patio od hladnoće. Na radove je išao zajedno sa bratijom. Da drugi ne bi videli njegove suze za vreme molitve, on se često povlačio radi molitve u jednu drvenu kolibicu s leve strane hrama, koja je naročito radi toga bila načinjena. Visokim podvizima samoodrečenja i samouniženja on dostiže visoko duhovno savršenstvo i udostoji se dara prozorljivosti.
Pošto je dobro napasao Hristovo stado poverenih mu ovaca duhovnih, prepodobni se prestavi ka Gospodu jedanaestog februara 1392. godine. Česno telo njegovo bi pogrebeno u crkvi Svemilostivog Spasa koju on sam beše podigao. Na njegovom grobu zbivahu se čudesa i razna isceljenja. I sada svete mošti prepodobnog Dimitrija počivaju u tom istom hramu, u kome se nalazi i čudotvorna ikona ovoga svetitelja.