Dionisije Aleksandrijski

Hierarch

Spomen 5. oktobar

ŽITIJE SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA
DIONISIJA, episkopa Aleksandrijskog
SVETI Dionisije rodio se u Aleksandriji od bogatih i uglednih roditelja, neznabožaca. U mladosti svojoj on dobi potrebno neznabožačko obrazovanje i beše odan neznaboštvu. Po završetku svoga obrazovanja Dionisije obavljaše dužnost retora i obučavaše mladiće krasnorečivosti u duhu neznabožačke nauke. Ali njegov bistri i svetli um nije mogao ne videti grube zablude i sujeverje neznabožačke vere u kojoj se on rodio i odrastao, i nedostatke neznabožačke filosofije po čijim je načelima bio vaspitan. Njegov radoznali duh, gladan i žedan istine, nije mogao naći zadovoljenja u neznabolsačkim znanjima i verovanjima; njegovo srce osećalo je praznoću i laž neznaboštva, te je, i pre no što je poznalo istinitog Boga, već težilo Njemu. I Dionisije, želeći da pozna istinu, izučava razna ljudska učenja i verovanja, i upoređuje ih. Ovakav način nepristrasnog ispitivanja ljudskih učenja pomogao je Dionisiju da nađe istinitu veru: da pozna jedinog istinitog Boga i svesno primi veru Hristovu. Kasnije sveti Dionisije je sam govorio o sebi: da se on "obratio ka Hristu putem slobodnog istraživanja, nepristrasno ispitujući učenja ljudska".
U to vreme Aleksandrija beše čuvena kao središte neznabožačke prosvete. No u njoj se stade razvijati i hrišćanska prosveta, koja imađaše i svoju posebnu školu i svoje znamenite učitelje, od kojih najglavniji bejaše Origen. Odlični poznavaoci neznabožačke filosofije, ovi hrišćanski učitelji su vršili uticaj na vrlo ugledne učenjake neznabožačkog sveta, te mnogi od njih stadoše primati hrišćanstvo. Dionisije, već upoznat sa mnogim hrišćanskim spisima, stupi u prisnu vezu sa aleksandrijskim hrišćanskim učiteljima, i postade revnostan učenik Origenov. Usrdno izučavajući hrišćanstvo, naročito poslanice svetog apostola Pavla, Dionisije dožive potpun duhovni prevrat i promenu: jasno i svesno oseti srcem i umom neizmerno preimućstvo hrišćanstva nad neznaboštvom, hrišćanske filosofije nad neznabožačkom. Zato on i primi sveto krštenje.Posle toga on se još prisnije zbliži s Origenom. Evanđelski život Dionisijev i njegov uspeh u izučavanju hrišćanske filosofije učiniše da na Dionisija obrati pažnju učitelj Aleksandrijske hrišćanske škole Jeraklo. Nakon izvesnog vremena sveti Dionisije bi rukopoložen za prezvitera. Posle Origena Jeraklo postade upravitelj Aleksandrijske hrišćanske škole. A kada Jeraklo bi postavljen za episkopa Aleksandrijskog, Dionisije postade upravitelj Aleksandrijske škole. Po smrti pak Jerakla, Dionisije ga nasledi na episkopskom prestolu Aleksandrijskom.
Život svetog Dionisija kao episkopa pun je samopregornih podviga protiv raznovrsnih neprijatelja Crkve, i onih spoljnih i onih unutarnjih. Gonjena od neznabožačkih vlasti, Crkva je patila i od unutrašnjih razdora, jeretičkih lažnih učenja i raskola. U takvo vihorno vreme sveti Dionisije stoji kao dijamantski stub vere; i blagodareći njemu jedinstvo Crkve ostaje nepokolebljivo. Za njegov sveti arhipastirski život, za njegovu samopregornu ljubav, za njegovu krotost, smirenost, iskrenost, mudrost, njega svi duboko poštuju, pa čak i njegovi neprijatelji i jeretici. Ceo hrišćanski svet divio se njegovim vrlinama i učenosti, koje su bile pune bogomudrosti.
U vreme žestokog gonjenja rimskog cara Dekija na hrišćane neki episkopi, ne iz straha od mučenja, nego da ne bi pastva ostala bez bogoposvećenih arhipastira kao rukovodilaca, povlačili su se u manje opasna mesta, i otuda upravljali svojom pastvom. Tako je postupio u ovo teško vreme po Božjem vnušenju i sveti Dionisije. Boraveći u potajnom mestu, sveti Dionisije je nastavio upravljati Aleksandrijskom pastvom, šaljući joj poslanice preko poverljivih prezvitera. No plašeći se mučenja, mnogi su se hrišćani odricali Hrista. Posle toga oni su se sa dubokim kajanjem i iskrenom tugom obraćali episkopu, smireno ga moleći da ih primi u krilo Crkve Hristove. Krotki i smireni Dionisije snishodljivo ih je primao u broj dece Crkve Hristove, nalažući na njih izvesne zabrane i epitimije, i time ih spasavao od konačnog očaj

Izvor: Crkveni Kalendar