Elevterije Ilirski

ZA carovanja Elija Adrijana u Rimu, velikog revnitelja idolopoklonstva, zasija kao svetla zvezda divni Elevterije. Rodi se on u Rimu od čuvenih i bogatih roditelja. Otac njegov triputa beše antipat carski, a mati njegova udostoji se još veće časti i slave, jer prosvećena svetim apostolom Pavlom ona verova u Hrista i primi od njega sveto krštenje; a ime joj beše Antija. Rodivši dete ona ga nazva Elevterije; i vaspitavaše ga revnosno u pobožnosti. Ostavši rano udova ona, kada Elevterije poodraste, posveti Elevterija Bogu davši ga na službu episkopu Rimskom Anakletu, kao dar zaista dostojan Boga. Videći Elevterija Bogom obdarena i prosvetljena blagodaću Božjom episkop ga primi u svoj klir, i rukopoloži ga u petnaestoj godini za đakona, u osamnaestoj za prezvitera, a u dvadesetoj godini za episkopa Ilirije.
Sveti episkop Elevterije, kao sveća, na svetnjaku, svetljaše svetlošću reči Božije i privođaše mnoge k poznanju Jedinoga Boga. Ali zavidljivi đavo ne mogaše podnositi to i ustade na svetitelja, krvnički dišući svojom ubistvenom zloćom protiv pobožnosti. U tom cilju on nahuška i naoruža zločestivog cara Adrijana da ustane protiv istine, i da počne goniti hrišćane, a pre svega da ubije Elevterija. Isto tako namera mu beše da na svaki način uništi sve najbolje učitelje pobožnosti, i tako počupa najizvrsnije klasje na Hristovoj njivi. Car odmah sa pismom punim pretnje posla nekog vojvodu Feliksa da silom dovede Elevterija na carski sud. Stigavši u Iliriju, Feliks uluči priliku kada pastir dobri u hramu Gospodnjem hranjaše svoje duhovne ovce nebeskom hranom Božanskih reči, govoreći narodu pouku. On opkoli crkvu vojskom, pa sam uđe u crkvu dišući jarošću i gledajući krvnički. No posmatrajući Elevterija kako milo i slatko poučava pobožnosti svoje slušaoce, on i sam stade pažljivo slušati, i poče se diviti Hristovoj sili koju episkop propovedaše. I tada se u njemu jarost izmeni u krotost, jer njiva srca njegova beše podesna za primanje semena Božija: i on od vuka postade ovca, od gonitelja - učenik Hristov; i kao zaboravivši svu prošlost, on od razbojnika postade dobri i verni sluga Gospoda Hrista koga gonjaše. Stoga, prezrevši carsku naredbu, on pripade k nogama svetoga episkopa, i od toga vremena on se ne odvajaše od svoga učitelja, prosvećujući se njegovom propoveđu i utvrđujući se u pobožnosti.
Tako se Feliks obrati od bezbožnosti k pobožnosti, i više ne pomišljaše da se vrati onome koji ga je poslao. Svetn pak Elevterije, želeći žarko da postrada za svetu veru Hristovu, žuraše na put. Sa njim krenu i Feliks, ali ne kao vojvoda koji vodi sužnja već kao jagnje koje sledi pastiru. A kada za vreme putovanja naiđoše na vodu, Feliks postade kao drugi evnuh carice Kandakije primi krštenje od božanstvenog Elevterija i svuče sa sebe tame idolodemonije kao neke trule haljine.
Kada stigoše u Rim, hrišćani doznaše da se Feliks prisajedinio Crkvi Hristovoj; a on im ispriča sve odnosno episkopa Elevterija. Po carevom pak naređenju Elevterije bi izveden na sud. On stupi tamo hrabro i neustrašivo, kao da je pozvan ne na sud već na praznik. Car, pogledavši na njega p videvši da je i mlad i lep i vedar i svima prirodnim darovima ukrašen, upita ga: Elevterije, zašto si ostavio pradedovsku veru i prezreo poštovanje bogova, a počituješ nekakvog novog boga koji je ne samo naočigled svih umro, nego pritom najstrašnijom smrću umro? - Elevterije ne hte ništa odgovoriti na ove bezumne reči, ugledajući se na Hrista koji usred stradanja ćutaše pred Pilatom i ništa ne odgovaraše Irodu. - Tada car ponovo progovori: Odgovaraj, zašto si tako bezuman postao, te si se bezumnoj hrišćanskoj veri prisajedinio? Pokori se meni i prinesi žrtvu našim nepobedivim bogovima. Ako me poslušaš i postupiš po mome zahtevu, odlikovaću te velikom čašću; u protivnom, staviću te na teške muke.
Elevterije prizva Gospoda koji je rekao: Ne brinite se kako ćete ili šta ćete govoriti, jer ću vam ja dati premudrost kojoj se neće moći protiviti (Mt. 10, 19; Lk. 21, 15), i odgovori: Kako mogu ja služiti takim bogovima i složiti s