Sveti prorok Ilija - Ilindan

Prophet

Spomen 20. jul

Sv. prorok Ilija. Bogovidac, čudotvorac, revnitelj vere Božje, sv. Ilija bi rodom od plemena Aronova iz grada Tesvita, zbog čega je prozvat Tesvićanin. Kad se Ilija rodi, otac njegov Savah vide angele Božje oko deteta, kako ognjem dete povijaju i plamen mu daju da jede. To bi predznamenje Ilijinog plamenog karaktera i njegove bogodane sile ognjene. Svu mladost svoju proveo je u bogomisliju i molitvi, povlačeći se često u pustinju, da u tišini razmišlja i moli se. U to vreme carstvo jevrejsko beše razdeljeno na dva nejednaka dela: carstvo Judino obuhvatajući samo dva plemena, Judino i Venijaminovo, sa prestonicom u Jerusalimu, i carstvo Izrailjevo obuhvatajući ostalih 10 plemena sa prestonicom u Samariji. Prvim carstvom vladahu potomci Solomonovi, a drugim potomci Jerovoama, sluge Solomonova. Najveći sukob imaše prorok Ilija sa Izrailjskim carem Ahavom i njegovom opakom ženom Jezaveljom. Jer ovi se klanjahu idolima i odvraćahu narod da služi Bogu jedinome i živome. Pri tom još Jezavelja. kao Sirijanka, nagovori muža te podiže hram Sirijskome Bogu Vaalu, i odredi mnoge sveštenike na službu tome lažnom bogu. Velikim čudesima Ilija dokaza silu i vlast Božju: on zatvori nebo, te ne bi kiše tri godine i šest meseci; spusti oganj s neba i zapali žrtvu Bogu svome, dok žrečevi Vaalovi to ne mogoše učiniti; svede kišu s neba molitvom svojom; čudesno umnoži brašno i ulje u kući udovice u Sarepti, i vaskrse joj umrlog sina; proreče Ahavu, da će mu psi krv lizati, i Jezavelji, da će je psi izesti, što se i dogodi; i druga mnoga čudesa učini i događaje proreče. Na Horivu razgovaraše s Bogom i ču glas Božji u tihom svetlom povetarcu. Preds mrt uze Jeliseja i odredi ga za naslednika u proročkom zvanju; svojim ogrtačem preseče vodu u Jordanu: i najzad bi uzet na nebo u ognjenim kolima sa ognjenim konjima. Na Tavoru javio se zajedno s Mojsejem Gospodu našem Isusu Hristu. Pred kraj sveta opet će se Ilija javiti, da suzbije silu Antihristovu (Otkr. 11)
Pristupajući izlaganju žitija svetog Ilije, bogovidca i slavnog revnitelja za Boga, izobličitelja bezakonih careva, karatelja odstupivših od Boga ljudi, kaznitelja lažnih proroka, divnog čudotvorca kome se stihije potčinjavahu, koga nebo slušaše, velikog ugodnika Božjeg koji dosad boravi u telu i koji će doći na zemlju pred drugi dolazak Hristov, - radi jasnijeg dokaza njegove revnosti kojom on porevnova za Gospoda Boga, mi ćemo ukratko izložiti one događaje koji se zbiše pre njega.
Izabrani ljudi Božji, koji se od dvanaest sinova Izrailjevih razmnožiše u dvanaest plemena, spočetka svi sačinjavahu jedno nedeljivo, zajedničko, jednomisleno carstvo, kojim je upravljao jedan vođ, počinjući od Mojsija i Isusa Navina pa preko sudija Izrailjskih sve do cara Davida i Solomona. A kada po smrti Solomona stupi na presto njegov sin Rovoam, i kao mlad ne držeći se dobrog saveta iskusnih staraca već slušajući rđav savet sebi sličnih mladića, postade težak podanicima svojim, jer ih opterećivaše prekomernim dažbinama i radovima, i kažnjavaše ih batinama i progonstvom, tada se deset plemena Izrailjevih odvojiše od njega, i izabraše sebi drugoga cara, po imenu Jerovoama. Jerovoam ranije beše sluga Solomonov. Jednom kada Solomon htede da ubije Jerovoama zbog neke krivice njegove, ovaj pobeže u Egipat, gde i ostade do smrti Solomonove. Međutim, posle smrti Solomonove on se vrati u zemlju Izrailjsku, i bi izabran za cara od strane deset plemena koja se odvojiše od Rovoama. I sin Solomonov Rovoam carovaše u Jerusalimu samo nad dva plemena - Judinim i Venijaminovim; a sluga Solomonov Jerovoam carovaše nad deset plemena Izrailjskih, živeći u gradu Sikimu koji on iz ruševina obnovi. Dva plemena koja ostadoše verna Solomonovom sinu, biše nazvana carstvo Judejsko; a deset plemena koja pređoše k sluzi Solomonovom, nazvaše se carstvo Izrailjsko.
No pošto sva plemena Izrailjeva, iako se razdeliše na dva carstva, ipak sva zajedno služahu jednome Bogu, satvorivšem nebo i zemlju, i ne mogahu imati drugog hrama sem jerusalimskog, podignutog Solomonom, i druge sveštenike sem posta

Izvor: Crkveni Kalendar