Sveti Jefrem, patrijarh srpski

Hierarch

Spomen 15. jun

Sveti Jefrem bi rođen od oca sveštenika u blizini bugarskog grada Trnova, u vreme vladavine srpskog kralja Milutina (oko 311. godine). Još od malena težio je za duhovnim i podvižničkim životom. Roditelji su hteli da ga žene, ali Bog osujeti njihovo telesno mudrovanje. I to na ovaj način: mladi Jefrem usni san u kome mu Bog ukaza kako će ostvariti svoju želju o monaštvu. I Jefrem postupi kako mu u snu bi rečeno: ode na označeno mesto i nađe starca pustinjaka po imenu Vasilija, ostade kod njega i predade se podvigu posta i molitve. A beše mu tada 23 godine. Rastući duhovno, Jefrem posle izvesnog vremena primi monaški, anđelski čin. No roditelji njegovi doznadoše gde se on nalazi i htedoše da ga otrgnu od pustinjaka i vrate doma. Ali on pobeže u Svetu Goru, i tamo se sakri u jednom od skitova služeći Bogu duhom i istinom. No kada agarjani napadoše na Svetu Goru, pustošeći je, prepodobni Jefrem se sa nekim svojim učenicima vrati u Srbiju i nastani u Ibarskoj klisuri, gde se podvizavaše, ali ne zadugo. Odatle on otide i, poklonivši se svetinjama Pećke patrijaršije i dobivši blagoslov od patrijarha Joanikija (1346-1354. g.), ode u manastir Dečane, izabra jedno pusto i usamljeno mesto, pa se tu kao strogi pustinjak podvizavaše, služeći Bogu molitvom i postom. I prosija u monaškom življenju i vrlini.
Posle smrti cara Dušana (1355. g.) nastadoše neredi, međusobne borbe, bezvlašće, pa i razbojništva. U to vreme postrada od razbojnika i pustinjak Jefrem, koga ovi izbiše namrtvo, primoravajući ga da im da novac koji on nije imao. Čuvši za to, blaženi patrijarh Sava IV, naslednik svetog Joanikija, prvog patrijarha srpskog, uze starca Jefrema sebi u patrijaršiju. Zatim mu pripremi u klisuri pešternu keliju, gde se hristoljubivi podvižnik s radošću podvizavaše. No patrijarh Sava ubrzo umre (na Tominu nedelju 1375. godine). Blagočestivi knez Lazar (1371-1389. g.) posla izaslanstvo u Carigrad k vaseljenskom patrijarhu Filoteju (1354-5. i 1364-76. god.) s molbom da skine anatemu sa Srpske patrijaršije, što bi učinjeno. Tada sabor srpskih arhijereja, u prisustvu i grčkih klirika iz Carigrada, izabra u Peći 3. oktobra 1375. godine za patrijarha "prepodobnog pustinjaka Jefrema", starca ukrašenog ne samo sedinom nego i visokim vrlinama. Izvešten o tome, blaženi Jefrem gorko zaplaka i uporno odbijaše da to primi. Ali sabor ostade pri svojoj odluci i odgovori prepodobnom Jefremu, da onaj koji je ukazan Bogom ima biti posvećen. Nemajući kud, sveti podvižnik pristade, i primi se patrijaraškog zvanja, koje je zahtevalo nove podvige. Evo kako o tom njegovom izboru pišu stari mudri životopisci, arhiepiskop Danilo II i njegov učenik (u svojem delu "Životi Kraljeva i Arhiepiskopa Srpskih"):
"Posle ovoga dođoše (sav sabor srpskih episkopa i oni koji sa starcem Isaijom dođoše iz Carigrada od vaseljenskog patrijarha Filoteja) da sa blagoslovom i proštenjem i velikom radošću hirotonišu novoga patrijarha. Ali traženoga po dostojanstvu ne mogoše lako naći, pošto mnogi behu svetu i vladaocu poraboćeni i behu obuzeti slavoljubljem i ostalim trima glavnim strastima: najpre srebroljubljem, kojim hoćahu da kupe visoki svešteni i nedostižni čin, kao što to činjaše ranije Kajafa; drugo, samoljubljem i strastoljubljem; i treće, sud Božji ne smatrahu za ništa, i zato zatražiše da razbojnički i nasilno ugrabe sveti presto i apostolsko dostojanstvo, zbog čega bi ne mala beda. Kada se po zapovesti kneza Lazara i Đurđa, koji tada vladahu, sabra sabor i dođoše mitropoliti i episkopi i časni igumani, i kada se sabra ceo taj sabor u veliku crkvu patrijaršije zvanu Peć, pošto bejahu u nedoumici pomoliše se Bogu zbog ovoga da Bog utiša buru i pokaže pastira i učitelja razumnom stadu Hristovih ovaca, i da spreči one koji se nerazumno i bestidno na ovo drsko usuđuju. Svedobri i milostivi i čovekoljubivi Bog ne prezre molitve slugu Svojih, no po Svojemu blagovoljenju i promislu pokaza časnoga i izabranoga i izvrsnoga i nezlobivoga muža, tihog i prosijavšeg dobrorazumnim sedinama, seda i umom dostojanstvena i dostohvalna, t

Izvor: Crkveni Kalendar