Sveti Evstatije I, arhiepiskop srpski

Hierarch

Spomen 4. januar

Blaženi Evstatije bi rođen u Budimljanskoj župi od bogobojažljivih roditelja. Žarko voleći svoje roditelje, on izmalena razvijaše u sebi ljubav k Bogu: izbegavao je tašte zabave, negovao u sebi vrline, revnosno posećivao crkvu i s uživanjem pratio božanstveno pojanje i čitanje, starajući se da razume smisao toga. Jednom on dođe k svojim roditeljima i reče im: "Ja silno želim da se učim; dajte me da učim knjigu".
Čuvši ovakve reči, roditelji se obradovaše, zablagodariše Bogu što usadi tako dobru želju u dušu njihovog deteta, pa nađoše učitelja da njihovog sina uči knjizi. I pomoćju Božjom on za kratko vreme prevaziđe u učenju sve svoje vršnjake. Posvetivši se sav izučavanju božanstvenih knjiga, on nimalo nije mislio ni o jelu, ni o piću, ni o odelu, pa je čak malo mislio i o roditeljima, nego je svu ljubav svoju i nadu polagao na Gospoda. A kada postade punoletan i ozbiljno razmisli o svome prizvanju, on odluči da ostavi roditeljski dom i pođe putem Gospodnjim kao monah. Zato se uputi u Zetsku oblast, u manastir svetog Arhangela Mihaila, gde se nalazilo i sedište Zetske episkopije. Tu ga episkop Neofit postriže u monaški čin, n on stade provoditi vrlo strog podvižnički život, dan i noć posvećujući molitvi i ne osvrćući se natrag ka taštini sveta koju beše ostavio. Odlikujući se uzdržanjem i čistotom života, iznuravajući sebe postom i bdenjem, on je nepropustljivo hitao u crkvu na dnevna i noćna bogosluženja, strogo držao kelejno molitveno pravilo, a y ostalo vreme predavao se bogomisliju i umnoj molitvi. Nemajući nikakvu sopstvenost, on se starao da od određenog mu manastirom udela za hranu i odelo uštedi radi razdavanja ništima. Podvizavajući se u manastirskoj tišini sa potpunim smirenjem, on ipak brzo postade poznat u celom tom kraju kao veliki podvižnik koji podražava drevne oce.
He zadovoljavajući se monaškim podvižništvom u svom manastiru, Evstatije goraše od želje da poseti sveti grad Jerusalim radi poklonjenja Grobu Gospodnjem i ostalim svetinjama. He otkrivajući nikom ovu tajnu nameru svoju, on sa suzama moljaše Gospoda Hrista da ga udostoji da ostvari plamenu želju svoju: da srećno otputuje u Sveti Grad i pokloni se mestu gde je On prolio svoju krv za spasenje roda ljudskog, i gde je učinio velika čudesa.
Molitva ugodnika Božjeg bi uslišena. Kada on razmišljaše o tome gde bi našao bogobojažljive saputnike, k njemu dođoše dva monaha, kao od samog Gospoda poslani, i oni mu u razgovoru rekoše da putuju u Jerusalim da se poklone Grobu Gospodnjem. Zablagodarivši Gospodu Bogu i poklonivši se prečistoj ikoni Njegovoj i ikoni svetog Arhistratiga Mihaila, on radosna i vesela srca krenu sa ova dva monaha na davno željeni put. Pomoću Božjom on lako i blagopolučno stiže u Jerusalim. Tu se on pobožno pokloni Grobu Gospodnjem i svima svetinjama na mestu stradanja Gospodnjih. He žureći, on obiđe sva sveta mesta i naslađivaše se posmatrajući ih. Poseti on i svu okolinu Jerusalima gde življahu prepodobni i bogobojažljivi muževi - podvižnici, učeći se od njih i usvajajući njihova pravila života i podviga.
Pošto provede dugo vreme u Svetoj Zemlji, on krenu natrag, ali ne pravo u svoju otadžbinu već u Svetu Goru Atonsku, želeći da vidi tamošnji monaški život i da se nasladi dušekorisnim razgovorima o podvižništvu i čistoti duševnoj i telesnoj. Doputovavši u Svetu Goru, prepodobni Evstatije se nastani u srpskom manastiru Presvete Bogorodice Hilendaru. Tu se on sa velikim usrđem predade monaškim podvizima, sa smirenjem i pokornošću obavljajući svaki posao, određen mu kao poslušanje, neizostavno posećujući sva crkvena bogosluženja i predajući se nasamo noćnoj molitvi i bogomisliju. Tako provede on mnogo godina i postade poznat među svima atonskim podvižnicima. Mnogi sedi starci, a ne samo mlađi monasi, često dolažahu k Evstatiju, i s ljubavlju i duhovnom utehom vođahu dušespasonosne razgovore.
Posle nekoliko godina takvog podvižničkog života, Evstatije bi jednodušnom odlukom sabora cele Svete Gore postavljen za igumana manastira Hilendara. Postavši upraviteljem manastira, Evstatije se stade još usrdnije pod

Izvor: Crkveni Kalendar