Praznik Bogorodičine ikone Lidske, ili Rimljanke

Spomen 26. jun

Sveti vrhovni apostol Petar i sveti apostol Jovan Bogoslov, pre no što krenuše, kao i ostali apostoli, u razne krajeve zemlje na propoved Evanđelja, oni najpre propovedahu Hrista po gradovima u blizini Jerusalima. I kada behu u gradu Lidi, koji potom bi prozvan Diospol, oni mnoge ljude privedoše Hristu Bogu, i podigoše tamo crkvu u ime Prečiste Bogomatere. U to vreme za hrišćane beše nastalo zatišje, pošto posle ubistva prvomučenika Stefana prestade za neko vreme gonjenje na hrišćane. Tome je doprinela ta okolnost što car Tiberije, koji beše slušao mnogo o Hristu Gospodu našem i o Njegovim neiskazanim čudesima, naredi da hrišćane ne gone. O tom, za Hristovu Crkvu mirnom vremenu, u Delima Apostolskim govori se ovako: "Crkve po svoj Judeji i Galileji i Samariji bejahu na miru, i napredovahu, i hođahu u strahu Gospodnjem" (D. A. 9, 31). Podigavši crkvu u Lidi za vreme tog mira, sveti apostoli Petar i Jovan otputovaše u Jerusalim i moliše Prečistu Djevu Bogorodicu da dođe u Lidu da vidi hram podignut u Njeno ime, da ga blagoslovi i osveti Svojim dolaskom, da bi molitve onih koji se u njemu budu molili bile blagoprijatne Bogu, rođenome od Nje. Na takvu molbu svetih apostola Prečista im reče: "S radošću se vratite u Lidu; tamo ću i ja biti s vama".
Došavši ponovo u Lidu, oni ugledaše u crkvi na jednom od kamenih stubova što su držali građevinu, ne rukom rađenu već Bogom upisanu ikonu Prečiste, koja je verno izražavala izgled svetog lica Njenog i česnih haljina Njenih koje je Ona obično nosila. Ugledavši to, apostoli se pokloniše toj čudotvornoj i nerukopisanoj ikoni Presvete Bogorodice i uzneše blagodarnost Bogu Logosu (Reči) koji se ovaplotio od Nje. Potom i sama Vladičica dođe u Lidu, i, ugledavši ikonu Svoju i mnoštvo ljudi verujućih u Hrista, Ona se obradova duhom i dade toj ikoni Svojoj blagodat i silu čudotvorstva.
Od toga doba prođe mnogo godina kada na presto grčko-rimskih careva stupi Julijan Bogoodstupnik, koji podiže žestoko gonjenje na Crkvu Hristovu. Znajući da u Lidi postoji čudotvorna ikona Prečiste, on posla tamo svoga srodnika, po imenu takođe Julijana, sa naređenjem da pomoću kamenosečnih sprava izbriše tu čudotvornu ikonu Majke Božije. I tada se dogodi divno čudo: ukoliko se kamenoresci truđahu da raznim kamenosečnim spravama istružu tu nerukopisanu ikonu, utoliko boje i crte na čudesan način sve dublje prodirahu u kameni stub, i ikona ostajaše netaknuta. Pošto se dugo mučiše i ništa ne uspeše, oni bespomoćni otidoše. I širaše se glas o ovoj ikoni Prečiste Bogorodice po svima krajevima sveta, zbog prevelikih i bezbrojnih čudesa njenih, i sa svih strana neprestano se sticahu u Lidu mnoštvo vernih radi poklonjenja čudotvornoj ikoni Prečiste.
Nakon mnogo i mnogo godina otputova u Palestinu radi poklonjenja tamošnjim svetinjama blaženi German, potonji patrijarh carigradski. Pošto se pokloni grobu Gospodnjem i ostalim svetim mestima, on ode i u Lidu. Tu se pokloni čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice, i naruči jednom ikonopiscu da mu na dasci izradi kopiju ove ikone. Kada kopija bi gotova, blaženi German je odnese u Carigrad, i čuvaše je kao neocenjivo blago, moleći se pred njom svaki dan. Zatim u vreme cara Artemija, prozvanog Anastasije, on bi, po volji Božjoj, izabran za patrijarha carigradskog. No Lav Isavrijanac, stupivši posle Anastasija na carski presto i pokazavši se revnostan ikonoborac, podiže ljuto gonjenje na pravoslavne i protera sa patrijaršijskog prestola svjatjejšeg patrijarha Germana, beščesteći ga i zlostavljajući ga. Izgonjen iz crkve i patrijaršije, sveti German uze sa sobom dve svete ikone: ikonu Hrista Spasitelja i ikonu Presvete Bogorodice, i to onu kopiju čudotvorne ikone Lidske. Zatim, pre no što sede u lađu i otplovi u progonstvo, on napisa poslanicu papi rimskom, svjatjejšem Grigoriju, obaveštavajući ga o svome nevinom progonstvu i o gonjenju pravoslavnih od strane ikonoboračkog cara. Napisavši tu poslanicu, on na debeloj dasci Spasiteljeve ikone izdubi mesto i stavi tamo zapečećenu poslanicu, pošto prethodno označi datum i čas ka

Izvor: Crkveni Kalendar