Sveti mučenici Flor i Lavr

Martyr

Spomen 18. avgust

Sveti mučenici Flor i Lavr behu braća ne samo po telu nego i po duhu, jer oba jednodušno verovahu u Hrista i ugađahu Mu dobrim delima. Po zanatu oni behu kamenoresci. Učitelji im u zanatu behu sveti ljudi: Proklo i Maksim; od njih se oni naučiše ne samo zanatu nego i bogougodnom životu po pravilima hrišćanske vere. I najpre učitelji njihovi biše ubijeni za Hrista, a zatim i oni poput svojih učitelja postadoše naslednici mučeničkog venca, postradavši od namesnika Ilirije Likiona. Povod za njegovo stradanje beše sledeći slučaj.
Neki knez susedne pokrajine obrati se namesniku Ilirije molbom, da mu pošalje vešte kamenare radi zidanja velelepnog hrama neznabožačkim bogovima. A pošto najvičniji u tom poslu behu sveti Flor i Lavr, Likion ih uputi ovome knezu. Zidajući hram po kneževom planu, sveta braća svu platu što dobijahu za svoj rad razdavahu siromasima, i pri tome ih učahu svetoj veri u Hrista. Sami pak oni provođahu vreme u pošćenju, molitvi i radu: jer noću se moljahu, a danju obavljahu svoje poslove; hranu uzimahu u maloj količini, no zato izobilno hranjahu gladne i uboge. Radeći tako, oni privedoše Hristovoj veri ne samo siromahe koje nadgledahu nego i jednog neznabožačkog žreca sa sinom njegovim. A dogodi se to na ovaj način.
Jednoga dana kada sveta braća tesahu kamen, k njima dođe žrečev sin mlad junoša i izbliza posmatraše njihov rad. Utom iznenada odskoči parče od kamena, udari junošu u oko i izbi mu ga. Od bola junoša zajauka; na njegov jauk dotrča otac njegov, neznabožački žrec, i videvši okrvavljeno lice sinovlje i isterano oko, on razdra haljine svoje od tuge i polete na svete poslenike da ih bije, ali ga drugi radnici zadržaše, i objasniše mu da sveta braća nisu kriva već sam junoša, jer je suviše izbliza posmatrao njihov rad i nije se pazio. A sveti ugodnici Božiji Flor i Lavr, tešeći žreca, obećaše da će uskoro isceliti oko sinu njegovom i da će njime videti kao i ranije.
Posle toga oni uveče odvedoše junošu u svoj stan i stadoše ga učiti poznanju jedinog istinitog Boga, Isusa Hrista, i govorahu mu: Ako svim srcem poveruješ u Boga koga ti mi propovedamo, tvoje će oko uskoro biti zdravo. - Junoša odgovori na to: Ako oko moje postane onakvo kakvo beše ranije, ja ću poverovati u vašeg Boga i Njemu ću se klanjati. Zaista pre treba verovati u onoga Boga koji isceljuje bolesne i vraća vid slepima, negoli u one bogove koji ne samo bolesne ne isceljuju nego i zdrave prave bolesnima. - Pri tome junoša ispriča svetima ovu stvar: Ima među našim žrecima jedan žrec koji se zove Erm. Kada pre nekoliko godina htedoše da ga postave za žreca, odvedoše ga k idolu Zevsa, da ruku idolovu polože na glavu njegovu: jer je takav obred u nas pri postavljenju za žreca. On se sastoji u tome što ruku idola, pričvršćenu k ramenima idola i pokretnu, žreci pomoću srebrnog lanca podignu uvis, pa onda spuste na glavu postavljanoga. Kada tu ruku žreci spuštahu na glavu Erma, njima slučajno iskliznu iz ruku srebrni lanac, te ruka idola pade na Ermino lice, odra mu noktima svo lice do samih kostiju, tako da mu se i danas vide zubi izdaleka. I ni jedan mu bog ne pomože; naprotiv, njemu je sve gore i gore.
Kada junoša ispriča to, ustadoše sveti Flor i Lavr i stadoše se sa suzama moliti Bogu da isceli junošu i prosveti ne samo njegovo telesno oko nego i duševne oči njegove. I posle dovoljne molitve oni oseniše krsnim znakom bolesno oko njegovo, i ono tog časa postade čitavo i potpuno zdravo, i odlično viđaše njime kao i ranije. Zbog toga poverova u Hrista ne samo isceljeni junoša nego i njegov otac, neznabožački žrec, kome beše ime Memertin. I od služitelja demona Memertin zajedno sa svojim sinom postade sluga Gospoda našega Isusa Hrista.
Posle toga sveti delatelji Flor i Lavr, pomagani u svome radu od anđela Božija, za kratko vreme dovršiše zidanje hrama, ali ga ne ostaviše za obitalište idolima već ga osvetiše za proslavljanje presvetog imena Isusa Hrista: jer oni postaviše u njemu prema istoku časni krst i, sabravši do trista ubogih ljudi, braću svoju po veri, izvršiše svenoćnu molitvu, slavosloveć

Izvor: Crkveni Kalendar