Sveti sveštenomučenik Gavril, patrijarh srpski

Hieromartyr

Spomen 13. decembar

OVAJ sveti čovek Božji Gavrilo (Rajić) beše postavljen od Gospoda Hrista na svećnjak Crkve Svoje u Srbiji u najteže vreme, kada Srbijom vladahu agarjani - Turci. On na patrijaršijskom tronu nasledi svoga prethodnika patrijarha Pajsija, i beše patrijarh Srpski od 1648-1655. godine. Pre dolaska na taj uzvišeni položaj, on beše Raški mitropolit neko vreme, brinući se dan i noć o poverenoj mu pastvi, polažući, kao pastir dobri, dušu svoju za ovce svoje.
Došavši na patrijaršijski presto, ovaj ugodnik Božji Nasledio je od svoga prethodnika dosta sređeno stanje u Crkvi. I on je sa svoje strane ulagao mnogo truda i ove svoje bogodarovane mu sposobnosti, na ipak, zbog nepovoljnih okolnosti, stvari u Crkvi za njegovo vreme počele su da se menjaju na gore. Njemu je palo u deo da se bori na dva fronta. S jedne strane bile su turske vlasti, koje su vršile razna nasilja i zahtevale od Crkve velike dažbine, a s druge strane bila je jaka rimska propaganda koja je u to vreme preko papskih "misionara" pokušavala da poseje korene unije u Srbiji, kao i u ostalim pravoslavnim narodima na Balkanu.
Vršeći svoju uzvišenu pastirsku dužnost, patrijarh Gavrilo je mnogo putovao. On je još 1649. godine bio u Carigradu da bi odneo nametnute mu dažbine, a i da bi utvrdio svoj položaj. Idućih godina 1650. i 1651. on mnogo putuje po zemlji poučavajući narod zakonu Božjem i utvrđujući ga u veri otaca njegovih, kako bi se mogli odupreti bezočnoj navali rimskih propagatora unije. U tim svojim putovanjima stizao je i u naše najsevernije krajeve, gde je narod naročito bio izložen pritisku unije, te posećuje i manastir Krušedol 1653. godine.
Iste (1653) godine patrijarh Gavrilo posećuje Vlašku i Moldaviju, gde se jedno vreme zadržava u Trgovištu kod vojvode Matije Basarabe, obavljajući pri tom i izvesnu političku misiju. Odatle je produžio svoj put za jednovernu i jednorodnu Rusiju, stigavši u Moskvu sredinom 1654. godine. Glavni razlog ovoga puta patrijarhova u Rusiju bilo je traženje milostinje za svoju Crkvu koja je bila zapala u velike materijalne teškoće. Letopisac beleži da je osiromašenje u to vreme bilo tako veliko, da se i po crkvama i po manastirima služilo iz drvenih putira...
Ako je traženje milostinje bio glavni razlog patrijarhova puta u Moskvu, on svakako nije bio i jedini. Kada je stigao u Moskvu, u kojoj je bio vrlo svečano i rado primljen, patrijarh je pokušao da tamo štampa, pored ostaloga, i "Tipik izbranije mnogoe ot 34 knjig na latinskuju jeres" od solunskog mitropolita Nila Kavasile, pisca 14. veka, koju je bio doneo sobom u Moskvu. Patrijarh je osećao potrebu da svome sveštenstvu, koje se susretalo sa misionarima unije, da jednu priručnu knjigu, o pitanjima koja su tada raspravljana. A takva je upravo bila navedena knjiga Nila Kavasile. Taj fakt sam sobom jasno svedoči koliko je patrijarhu Gavrilu bilo stalo do očuvanja nepovređene i čiste vere pravoslavne kroz koju i u kojoj se spasavamo.
Neki nastoje da nađu i politički razlog putovanja patrijarha Gavrila u Rusiju, iako o tome nije ostalo nikakvog pismenog traga. Našavši se u Moskvi patrijarh je bio dobro primljen i od cara i od patrijarha ruskog. Sa ruskim patrijarhom Nikonom Gavrilo je bio u prijateljskim odnosima. Učestvovao je aktivno na Moskovskom Saboru 1655. godine na kome su sprovođene izvesne reforme u Crkvi.
Pod pritiskom raznih okolnosti, patrijarh Gavrilo je bio rešio da trajno ostane u Rusiji, zbog čega je bio i svoju pratnju poslao natrag u Srbiju, sa predlogom da se bira novi patrijarh na njegovo mesto. I zaista, uskoro bude izabran i ustoličen na patrijaršijskom prestolu patrijarh Maksim (1655- 1674. godine). Pa ipak, docnije, ne zna se zašto, patrijarh Gavrilo menja svoju odluku i želi da se vrati svojoj kući i svojoj pastvi. Patrijarha su "s mukom pustili iz Moskve, i to tek onda, kada je za izgovor naveo odlaženje u Jerusalim radi poklonjenja svetinjama tamošnjim". No, umesto da ode u Jerusalim, Gavrilo se vratio u otadžbinu i, izgleda, zaželeo da opet zauzme patrijaršijski presto, ali bez uspeha, jer "vla

Izvor: Crkveni Kalendar