Sveti mučenik Georgije Novi, janjinski
Martyr
Spomen 17. januar
Ovaj novi mučenik bi rođen 1810 god. u selu Čurkli, u pokrajini Grevenskoj u Severnoj Grčkoj. Roditelji mu, Konstantin i Vasiljka, behu siromašni zemljoradnici, i umreše kada Georgiju beše 8 godina. On uskoro stupi u službu kod nekih Turaka kao konjušar. Godine 1836, vršeći dužnost konjušara u Joanini kod jednog turskog starešine, koji ga nazivaše ne Georgije, nego Baur - Hasan, on upozna jednu sirotu devojku po imenu Jelenu i htede da se njome oženi. Turski hodža iz Joanine, čuvši da Georgije hoće da se ženi hrišćankom, okleveta ga kod kadije, da je musliman i da sada hoće da pređe u Hrišćanstvo da bi se oženio hrišćankom. Na sudu pred kadijom i vezirom Georgije, koji beše po prirodi vrlo ćutljiv i smiren, opravda se i dokaza da je od rođenja hrišćanin, što potvrdi i gazda kod koga on služaše kao konjušar. Tako ovaj sveti mladić bi oslobođen i uskoro se venča u crkvi sa svojom verenicom Jelenom. Sledeće godine on dobi sina koga odmah krsti u crkvi.
He prođe mnogo vremena a sveti mučenik bi ponovo lišen slobode 12. januara 1838. godine i ponovo izveden na sud pred kadiju, po tužbi onog istog hodže da je tobož Turčin, ali da je prešao u Hrišćanstvo. Na sudu on hrabro ispovedaše da je hrišćanin bio i ostaje, a Turci mu prećahu da će ga ubiti ako se ne poturči. I jedan starac, poturčeni hrišćanin, savetovaše Georgiju da primi muslimansku veru, no on to odlučno odbijaše. Turci htedoše da se uvere da li je zaista hrišćanin ili musliman, pa kad videše da nije obrezan uveriše se da je od rođenja hrišćanin. Ipak ne otpustiše svetog Georgija nego ga vrgoše u tamnicu. Pet dana uzastopce bi mučen ovaj sveti, ali se ne odreče Gospoda Hrista, i stalno govoraše: "Hrišćanin sam, Hrišćanin ću i umreti!" Turci mu stavljahu noge u klade, pritiskahu ga kamenom pločom, prinuđavahu ga na sve moguće načine da postane musliman, no on ostade nepokolebljiv i ponavljaše: "Hrišćanin se rodih, Hrišćanin jesam, i kao Hrišćanin ću i da umrem!" Doznavši za to hrišćani iz Joanine, a osobito klirici, uložiše sve napore da bi izmolili od Turaka oslobođenje Georgija, ili da bi bar ubedili Georgija da pobegne u Grčku. Turci ne htedoše da odustanu, ali ni Georgije ne odustajaše od namere da postrada za Hrista, nego svima govoraše: "He bojte se, braćo, ja ću najradosnije da postradam za Hrista moga". U ponedeljak 17. januara, na dan sv. Antonija Velikog, bi odveden Georgije, kome beše tada oko 30 godina, i obešen, ne hoteći se odreći Hrista Boga. Posle tri dana hrišćani uzeše njegovo sveto telo i pogreboše ga iza oltara hrama sv. Atanasija u Joanini. Patrijarh Carigradski Grigorije VI odredi već 1839. da se praznuje dan mučeništva ovog novomučenika Hristovog, od čijih svetih moštiju bivahu i bivaju mnoga isceljenja do današnjeg dana.
Izvor: Crkveni Kalendar
