Sveti Georgije ispovednik

Prepodobni otac naš Georgije izmlada zavolevši Hrista zamonaši se, i upražnjavajući svaku vrlinu steče smirenoumlje kao niko drugi. I bi ispovednik Hristov za carovanja Lava Isavrjanca, trpeći gonjenje i zlostavljanje od ikonoboraca. Potom za carovanja pravovernih Konstantina i Irine bi izabran i postavljen za mitropolita mitilenskog. I beše veoma milostiv i vrlo darežljiv. Zbog prevelikog uzdržanja postade drug Anđelima, i pokaza se čudotvorac, isceljujući neizlečive bolesti i izgoneći nečiste duhove. Dožive zacarenje i Lava Jermenina koji obnovi ikonoborstvo, i u dubokoj starosti opet pretrpe gonjenje za svete ikone.
Pre zacarenja Lava Jermenina i obnovljenja ikonoborstva i progonstva svetog Georgija behu u gradu Mitileni neka znamenja koja su pretskazivala uznemirenje i nevolju Hristove Crkve. Tako jednom u hramu svete velikomučenice Teodore pored pristaništa, za vreme večernja, dok je narod pevao: Gospode, pomiluj! neka nevidljiva sila iznenada sa velikom hukom diže sveti Krst sa svetog prestola, uzdiže ga do pod krov crkve, za tim se krst izvrnu i pade na zemlju. A kad to vide narod, spopade ih strah i užas, i podigavši k nebu i oči i ruke svi dugo vreme gromko vapijahu: Gospode, pomiluj! i ne htedoše da izađu iz crkve, očekujući da brzo naiđe neka nesreća na njihovo ostrvo. No u to vreme tamo beše prepodobni Simeon sa svojim bratom Georgijem. Budući prozorljiv, prepodobni Simeon s plačem govoraše ljudima: Braćo, neće biti tako kao što vi očekujete, niti će Bog potpuno uništiti naš kraj, nego će ovih dana nastati bogomorski i bogoprotivni car, koji će oduzeti Crkvi njenu lepotu: zgaziće česne ikone.
Posle nekoliko dana jedan ogroman i strašan vepar sa odrezanim ušima i repom ulete u tu istu crkvu kroz vrata, uđe u oltar i leže na gornjem mestu. Sluge crkvene pokušavahu da ga isteraju, ali ne mogahu, pošto beše svirep i kidisaše na njih izgoneći ih iz oltara. Tada sluge uzeše velike motke, dugo ga biše dok ga ne zamoriše i na jedvite jade isteraše. Saznavši za to, blaženi Simeon reče: Verujte mi, deco, taj vepar označava da će ovde po popuštenju Božjem biti episkop koji će imati svinjsku narav i život. - To se uskoro i dogodi. Jer kad se Lav Jermenin zacari, diže gonjenje na Crkvu Božju i sazva u Carigrad mnoge episkope, navodeći ih na svoju ikonobornu jeres. Tada bi pozvan u Carigrad i prepodobni otac naš Georgije, mitilenski mitropolit, i pokaza se hrabar vojnik Hristov. Dok mnogi pristadoše na zloverje carevo, on vanrednom mudrošću posrami cara, i lažnog patrijarha Teodota Kasitera, i ostale jeretike, i učini te mnogi uvideše svoju zabludu. Ali car lažni i patrijarh ne otrpeše ovo izobličenje, već ga poslaše u progonstvo u Herson, a mesto njega postaviše u Mitileni za mitropolita nekog jeretika, koji slično divljem vepru, istrčavši iz šume, pogazi i smradom zagadi vinograd Hristov, potirući svete ikone i zverski smućujući razumne ovce.
A sveti Georgije provede ostale dane svoga života u progonstvu, tvoreći mnoga čudesa blagodaću Hristovom. Zatim kada dođe vreme da se prestavi, zablista na nebu sjajna zvezda koja pretskaza blaženu končinu njegovu. Ovu zvezdu videše i iz grada Mitilene i sa celog ostrva, i slovesne ovce mitilenske mitropolije poznaše po tome odlazak ka Gospodu njihovog pastira, svetog Georgija. Život njegov beše svetlost svetu dobrim delima, zato Bog sjajnom zvezdom proslavi blaženu smrt njegovu, i po smrti načini mošti njegove čudesnim izvorom iscelenja radi proslavljenja ugodnika svog.
Sveti Georgije skonča i preseli se u besmrtni život oko 816 godine.