Sveti prepodobni Gerasim Novi
Venerable
Spomen 20. oktobar
PREPODOBNI Gerasim beše iz mesta Trikale na Peloggonezu, od roditelja Dimitrija i Kalije, iz familije Notaras. Rođen 1509. godine; u mladosti izučio svete knjige. Kao punoletan, napustio postojbinu i podvizavao se u raznim mestima. Podvizavao se u Svetoj Gori na Atonu; tamo je "kao pčela pokupio od tamošnjih podvižnika otaca najlepše cveće vrlina". Podvizavao se u Palestini, gde je postio četrdeset dana ugledajući se na Gospoda. Potom se nastanio na ostrvu Kefaloniji u Jonskom moru, gde je osnovao i jedan ženski manastir. Molitvom nizvodio kišu, isceljivao bolesnike i prozirao u budućnost. Doživeo duboku starost. Predskazao dan svoje smrti. Upokojio se u Gospodu 15. avgusta 1579. godine. Dvadesetog oktobra otkrivene su njegove svete mošti pogaguno zdrave i čitave, i veoma mirisave. I od njih bivaju čudesa mnogobrojna, svima koji im sa verom pristupaju. Ooobito isceljuje Sv. Gerasim besomučnike. Po nagovoru demona Latini su mu spaljivali sveto telo, ali nisu uspeli. Zato Sveti Gerasim spaljuje sada demone. Demoni iz besomučnika ga zato zovu "Kapsalis", tojest: Opaljivani i Opaljujući. Na njegove dane dolazi u njegov manastir na Kefaloniji ogromna masa vernih.
Evo sada opširnije izloženog njegovog žitija, podviga i čudesa, na osnovu drevnih Žitija njegovih (jednog opširnog i dva kraća sinaksarska) i na osnovu istinitih zapiea očevidaca iz njegovog manastira na Kefaloniji.
*
Ovaj veliki podvižnik i čudotvorac, koji dostiže duhovni uzrast i savršenstvo drevnih otaca Božjih ugodnika, dokaz je svetao kao sunce da je svako vreme pogodno za vršenje zapovesti i zadobijanje savršenstva u Bogu.
Sjajna ova zvezda na nebu Crkve svete, bi prizvana u život rođenjem od pobožnih pravoslavnih roditelja Dimitrija i Kale, koji življahu na Peloponezu, u mestu zvanom Trikala. Porodica Notaras kojoj pripadaše bila je u srodstvu sa poslednjim vizantijskim carem Konstantinom Paleologom. Posle pada Carigrada (1453. g.), ona se doseli u Trikala, da bi tu u njoj iznikao ovaj divni izdanak, leta Gospodnjeg 1507. Roditelji njegovi behu veoma imućni, ali najveće bogatstvo koje predadoše čedu svome, i koje ono zavole, beše pobožnost njihova i strah Gospodnji. Čim dete malo poodraste, roditelji ga predadoše učenju sveštenog nauka. Budući da dete beše po prirodi obdareno, brzo shvati i nauči sve ono što je dovoljno da bi shvatio prolaznost ovoga sveta, i da zadobije slobodu od materijalnog bogatstva svojih roditelja. Iako imađaše sve uslove da postane ugledan i slavan čovek svoga kraja, on, drugu slavu ištući, ostavi otačastvo svoje i otputova na ostrvo zvano Zakintos, radi daljeg učenja i duhovnog usavršavanja. Posle izvesnog vremena krenu se na dalji put, proputova svu Jeladu, stiže u Tesaliju, Trakiju, pa odatle u Pont i Carigrad, svuda tražeći dušekorisne stvari. Iz Carigrada otputova do Halkidona n poseti druga okolna mesta, osvećena suzama i molitvama mnogih podvižnika. No mladićka žeđ njegova ne bi time zasićena. Iz Carigrada se povrati natrag, prema svetoimenoj Gori Atonskoj, čije su zore privlačile i pre i posle njega mnoge duše ranjene milim strelama božanske ljubavi i svetlosti. Tu na tom čudnom ognjištu vrlina grejao se i učio nauci monaškog življenja.
Koliko je i gde boravio sveti Gerasim u Svetoj Gori, nije sa sigurnošću poznato. Po nekima, najviše je boravio u manastiru Ivironu, gde je i primio monaški čin anđelskog obraza, podvizavajući se u mestu zvanom Kapsala, po kome su ga i demo ni kasnije raspoznavali.
Iz Svete Gore otputova prepodobni da se pokloni svetim mestima u kojima požive Gospod i Spas naš. Posetivši tako sveti grad Jerusalim i sve krajeve osvećene nogama Gospodnjim, izađe potom i na sveštenu Goru Oinajsku, poseti Aleksandriju, Antiohiju, Damask, ceo Egapat i Libiju, jednom rečju skoro ceo Istok. Otuda se ponovo vrati u Jerusalim, gde godinu dana vršaše dužnost kandilovžigatelja-crkvenjaka na Grobu Gospodnjem. Videći njegov pobožni i sveti život, tadašnji blaženi patrijarh Jerusalimski German, zavole prepodobnoga, i položivši ruke na glavu njegovu, rukopoloži ga za ipođakona, pa
Izvor: Crkveni Kalendar
