Sveti prepodobni Gerasim

Venerable

Spomen 4. mart

SLAVNI podvižnik, prepodobni Gerasim rodio se u Likiji. Još u mladosti obuzet božanskom mišlju, on ogradi sebe strahom Božjim, i primi svešteni monaški lik. Najpre ode u unutrašnju pustinju Tivaide, u Egiptu, i tamo bogougodno požive neko vreme u duhovnim podvizima. Zatim se vrati u svoju postojbinu Likiju. Potom ode u Palestinu pri kraju vladavine cara Teodosija Mlađeg, da se pokloni Svetim Mestima, i tamo se nastani u Jordanskoj pustinji, koju kao svetla zvezda obasjavaše svetlošću svojih vrlina. Tu pored Jordana on kasnije i manastir podiže.
U dane njegovog boravka u Palestini, a za carovanja Markijana i Pulherije, sastade se u Halkidonu Četvrti Vaseljenski Sabor svetih Otaca protiv bezbožnog patrijarha aleksandrijskog Dioskora i arhimandrita Evtiha, koji su učili da je u Gospodu Hristu jedna priroda, zbog čega ih sveti Oci prokleše. Posle ovog Sabora ustaše neki jeretici napadajući ovaj Sabor, da je tobož odbacio dogmate prave vere a obnovio Nestorijevo učenje. Takav beše neki monah Teodosije, pristalica Evtihove jeresi, čarobnjačkog raspoloženja. Ovaj doputova u Jerusalim, i uzbuni svu Palestinu. On zavede mnoge, ne samo proste nego i svete ljude. On i caricu Evdokiju, udovicu, suprugu bivšeg cara Teodosija Mlaćeg, pridobi za svoju nepobožnost. I pomoću nje i mnogih palestinskih inoka koje beše zaveo on progna sa prestola patrijarha jerusalimskog blaženog Juvenalija (422-458), i sam ugrabi presto. Neki pak kojima je dosađivala pometnja, stvarana od strane lažnog patrijarha Teodosija, povukoše se u unutrašnju pustinju. To učini prepodobni Jevtimije Veliki, a za njim i ostali sveti Oci.
U to vreme jeretičkom obmanom bi zahvaćen i prepodobni Gerasim, ali se brzo ispravi. O tome Kiril Skitopoljski piše u Žitiju Jevtimija Velikog ovo: Beše tada u pustinji Jordanskoj jedan otšelnik, po imenu Gerasim, koji nedavno beše došao iz Likije. On pređe sve podvige monaškog života, i junački vojevaše protiv nečistih duhova. I on, koji pobeđivaše i progonjaše nevidljive đavole, bi sapleten i zaveden od vidljivih đavola - jeretika, i pade u Evtihovu jeres. A kad ču za prepodobnog Jevtimija, o čijim je vrlinama slava brujala na sve strane, Gerasim ode k njemu. Prepodobni Jevtimije se tada nalazio u pustinji, zvanoj Ruva. I to bi od velike koristi po Gerasima. Jer boraveći dugo s prepodobnim Jevtimijem on se hranjaše spasonosnim rečima sa medotočivog jezika njegovog i poukama o pravoverju, te tako odbaci jeres i obrati se pravoj veri. I silno se kajaše zbog pređašnje svoje obmane.
Potom presveti Juvenalije ponovo zauze svoj presto, jer blagočestivi car Markijan posla da uhvate lažnog patrijarha Teodosija, da bi ga predao sudu zbog dela njegovih. Ali on, saznavši za to, pobeže na Sinajsku goru, i sakri se. I opet zasija pravoverje u Jerusalimu i celoj Palestini. I mnogi koji behu zavedeni jeresju, opet se obratiše pravoj veri. I carica Evdokija, uvidevši svoj greh prema veri, usrdno se pokaja, i prisajedini opet Pravoslavnoj Crkvi.
Obitelj prepodobnog Gerasima beše udaljena od svetog grada Jerusalima trideset i pet stadija, a od reke Jordana jednu stadiju. U manastir je prepodobni Gerasim primao početnike, a iskusnijim ocima davao je otšelničke kelije u pustinji. I takvih pustinjožitelja beše pod njim ne manje od sedamdeset. Njima prepodobni Gerasim beše propisao ovakav ustav za život: pet dana u sedmici svaki je sam provodio u svojoj pustinjskoj keliji, bavio se nekim rukodeljem, jeo po malo suva hleba, vode i urme; nije bilo dozvoljeno ložiti oganj u keliji niti jesti ikakvo varivo u toku tih pet dana; subotom i nedeljom svi su dolazili u manastir, i sabirali se u crkvu na božanstvenu Ligurgiju, i pričešćivali se prečistim i životvornim Tajnama Hristovim; zatim su imali zajedničku trpezu, s varivom i s malo vina u slavu Božju. Tada bi svaki monah donosio i stavljao pred noge igumanove ono što je izradio za prošlih pet dana. A u nedelju po podne opet je svaki odlazio u svoju pustinjsku keliju, ponevši sa sobom malo hleba, urme i krčag vode, i palmovo pruće za pletenje kotarica. Njihovo

Izvor: Crkveni Kalendar