Sveta mučenica Ermiona, ćerka Sv. Apostola Filipa
Martyr
Spomen 4. septembar
Sveti apostol Filip, jedan od sedmorice đakona, koji krsti velmožu etiopske carice Kandakije, imađaše četiri kćeri, za koje evanđelist Luka svedoči da su bile devojke i proročice (D. A. 21, 9). Od njih Ermiona i Evtihia otidoše u Asiju tražeći svetog Jovana Bogoslova, ali ga ne nađoše, pošto ga Gospod beše uzeo kao nekada Enoha i Iliju (1 Mojs. 5, 24; 4 Car. 2, 11). Mesto njega one nađoše Petronija, učenika svetog apostola Pavla, i postadoše njegove učenice, i podražavahu njegove vrline i narav. Sveta Ermiona upražnjavaše lekarsku veštinu, te stoga k njoj dolažaše mnoštvo ljudi, i ona ih sve lečaše prizivanjem imena Hristova. A kada car Trajan prolažaše pri svome pohodu na Persijance, njemu optužiše svetu Ermionu kao hrišćanku. Car naredi da je dovedu preda nj. Kada je dovedoše, car pokuša da je laskama prelasti i odvrati od vere Hristove. Ali pošto u tome ne uspe, car naredi te je dugo tukoše po licu. Tako tučena, svetiteljka bi udostojena viđenja: ona vide Gospoda Isusa Hrista gde sedi na sudištu sličan po izgledu na Petronija, koji razgovaraše s njom i davaše joj moći, te ona ni u šta ne računaše udarce. Videvši njenu čvrstinu i nepokolebljivost car se postide i pusti je.
Posle toga sveta Ermiona otvori u Asiji gostoprimnicu i lečaše sve duševno i telesno, i tamo ljudi neprestano slavljahu Gospoda, za sve vreme Trajanove vladavine. A kada posle smrti Trajanove dođe za cara Adrijan, i doznade za svetu Ermionu, on posla te je dovedoše pred njega. I on joj reče: Kaži mi, starice, koliko imaš godina i kakvoga si roda. - Svetiteljka odgovori: Hristos moj zna koliko mi je godina i kakvog sam roda. - Car onda reče: Skinite joj ogrtač i bijte je nemilosrdno, govoreći joj: Na careva pitanja odgovaraj učtivo. - I za sve vreme dok je bijahu, svetiteljki beše psalam u ustima. A kad malaksaše sluge koji je bijahu, car naredi da mučenici klincima probiju stopala. No pošto svetiteljka trpljaše ovo mučenje uznoseći blagodarnost Bogu, car se još više raspali gnjevom i naredi da uzavri kazan pun smole, olova i sumpora, pa da se u njega vrgne mučenica. Kada se kazan silno užeže, sveta mučenica podiže oči k nebu, pomoli se Bogu da joj da snage, prekrsti se časnim krstom, pa uđe u uzavreli kazan. I gle čuda! odmah se ugasi oganj, i uzavrela smesa izli se iz kazana napolje, i sveta mučenica ostade nepovređena.
Videvši to, car se još strašnije razbesne i naredi da se kazan toliko užeže, da se u njemu istope kosti mučenice. Dželati to učiniše, no na zaprepašćenje svih sveta mučenica staJaše usred usijanog kazana kao usred rose. I govoraše mučenica k mučitelju: Care, živ mi Gospod Bog, kao što ti koji daleko sediš ne osećaš žeželje ovog kazana, tako ne osećam ni Ja. - Začudivši se tome car ustade s prestola, priđe kazanu, i kad rukom dodirnu kazan koža mu s ruke ostade na kazanu i nsžti. Tada sveta mučenica uskliknu ispred kazana: "Veliki je Bog hrišćanski!".
Čuvši to car se strahovito razjari i naredi te užegoše Jedan ogroman tiganj tako da varnice sipahu iz njega i svetu mučenicu nagu baciše na tiganj. No anđeo Gospodnji koji čuvaše svetu mučenicu razbaca žar i opali mnoge koji se nalažahu okolo tiganja. A sveta mučenica stojeći na tiganju kao na zelenoj travi pevaše slaveći i blagodareći Gospoda.
Videći ovo neobično čudo car se uplaši, i naredi da mučenicu skinu sa tiganja, da i njega vatra ne bi opalila. Skinuta sa tiganja, svetiteljka reče caru: Care, dok bejah na tiganju Gospod učini te zadremah, i u snu videh sebe gde prinosim žrtvu bogu Herkulu. - Čuvši to car se veoma obradova i naredi da mučenicu uvedu u idolopoklonički hram. Ušavši u hram sveta mučenica se pomoli Bogu istinitome, i odjednom udari s neba grom, te svi idoli što ih beše u hramu popadaše i razuše se u prah. - Tada svetiteljka izađe iz hrama i reče caru: Ući, care, u hram i pomozi bogovima tvojim, jer popadaše i ne mogu da ustanu. - Ušavši i videvši ispepeljene idole, car naredi da mučenicu odvedu izvan grada i odseku joj glavu.
Dželati Teodul i Teotim uzeše svetu mučenicu i odvedoše izvan grada. A pošto navališe na svetu
Izvor: Crkveni Kalendar
