Sveti mučenik Erazmo

Blaženi Erazmo, zapalivši se još u mladim godinama ljubavlju prema Hristu, revnosno ispunjavaše njegove zapovesti, i bi postavljen za episkopa grada Formije. Kada neznabožni car Dioklecijan, podvrgavajući hrišćane mučenjima, izazva pometnju među gradskim žiteljima svoga carstva, sveti Erazmo ostavi svoju stolicu i pobeže u Livanske gore, gde provede sedam godina krijući se od gonitelja. Jednom on ču s neba glas anđela koji mu govoraše: Erazmo, niko neće pobediti neprijatelje ako bude spavao. Idi dakle u svoj grad, bori se junački, i pobedićeš neprijatelje.
Posle ovih reči anđelovih Erazmo krenu na ukazani put. Usput ga sretoše vojnici i upitaše: Kakvog Boga ti poštuješ? Sveti Erazmo izjavi da je hrišćanin. Vojnici ga onda uhvatiše i odvedoše u Antiohiju caru Dioklecijanu. Putem svetitelj otvoreno ispovedi svoju veru u Hrista. Car naredi da ga ubiju motkama, no on izobliči cara. Tada car naredi da ga biju olovnim štapovima. No pošto sveti episkop i posle toga octade nepokolebljiv u veri svojoj, mučitelj naredi da ga podvrgnu novim mučenjima: gvozdenim četkama ostrugaše mu najpre svu kožu na telu, zatim rastopiše cmolu i sumpor, pa mu tom vrelom smesom stadoše zalivati rane. Ali on ni od toga ne oseti nikakav bol. Posle toga mučitelj naredi te mu teške željezne okove staviše oko vrata, pa u tamnicu zatvoriše. No Anđeo Gospodnji otvori vrata od tamnice, oslobodi ga okova i reče mu: Hajde za mnom, ja ću te odvesti u Italiju, i ti ćeš tamo mnoge ljude privesti spasenju.
I Anđeo odvede svetog Erazma u grad Likiju, i ostavi ga tamo. Sveti Erazmo stade propovedati svima veru Hristovu i krštavati. Pri tome on činjaše velika čudesa. Između ostaloga on vaskrse sina jednog uglednog čoveka, po imenu Anastasija, i posle toga krsti deset hiljada ljudi. Maksimijan, saznavši za to, posla vojnike da ga dovedu u Italiju. Kad svetitelja dovedoše, Maksimijan naredi da ga biju po obrazima i prećaše mu da će ga raspeti na krst, ako ne prinese žrtvu idolopokloničkim bogovima. Onda ga Erazmo upita: A gde se nalaze tvoji bogovi, da bi im mogao prineti žrtvu?
Svetog episkopa odvedoše u hram Jupiterov. Tu se on pomoli Bogu, i po molitvi njegovoj svi idoli popadaše, a iz hrama suknu oganj i opali idolopoklonike. Posle toga sveti Erazmo krsti tu mnogo naroda, pa ode u grad Sirmiju. U tom gradu, po naredbi Maksimijana, on opet bi uhvaćen i podvrgnut novim mučenjima: navukoše na njega metalni oklop i položiše ga na usijani željezni odar, a noge mu klincima prikovaše za zemlju; zatim ogradiše odar drvima i, zapalivši drva, polivahu ih smolom i maslom, i drva izgoreše, ali svetitelj ostade nepovređen. Maksimijan se poboja naroda i ode u dvorac, a Anđeo Gospodnji, uzevši svetitelja, odvede ga u grad Formiju, gde on krsti još mnogo naroda. Posle svega toga sveti Erazmo s molitvom blagodarnosti za sve predade dušu svoju u Božje ruke, i hrišćani ga česno sahraniše.

Izvor: Crkveni Kalendar