Sveti mučenik Merkurije smolenski

Spomen 24. novembar

Teške nevolje postigoše Rusku zemlju početkom trinaestog stoleća. Po Božjem popuštenju, a zbog mnoštva grehova naših, na ruski narod navališe opaki neprijatelji - Tatari. Mnogo žitelja bi poubijano i u ropstvo odvedeno; veliko opustošenje nastade po svoj zemlji Ruskoj. Mnogo ruskih kneževa pogibe tada braneći otačastvo. Svete crkve i manastire neznabožni neprijatelji opljačkaše, i mnoge sveštenoslužitelje pobiše i isprebijaše. Kijev bi spaljen od varvara i ležaše u ruševinama. Tatarski kan Batij produži osvajati i druge gradove; stiže i do Moskve, te i nju osvoji. Onda krenu na Smolensk sa ogromnom vojskom. U njegovoj vojsci se odlikovaše neobičnom snagom jedan veoma krupan delija i njegov sin. I mnogi već izgiboše od ruke ovoga silnika. On stajaše na čelu prvoga puka. Strah i trepet obuze žitelje Smolenska: pretila im je neminovna propast. Sva njihova nada beše Nebeska Carica Presveta Bogorodica, i Njena zaštita. Prvi puk, na čelu sa delijom, već se nalazio nedaleko od Smolenska, u mesto zvanom Dolgomost.
U to vreme u Smolensku življaše sveti Merkurije. Rođen na zapadu od pobožnih pravoslavnih roditelja, on se u mlađim godinama preseli u Smolensk i stupi u službu kod tamošnjeg kneza. Kao vojnik, Merkurije se odlikovaše snagom i visokim rastom. No on beše ne manje velik i duhovnom snagom; od ranog detinjstva padaše u oči njegov pobožni život: on se podvizavao u postu i celomudriju i molitvi; svake noći on je tajno od svih uznosio blagodarna slavoslavlja Gospodu. A kada ču o približavanju opakih neprijatelja i kako oni ruše hramove Božje, sveti Merkurije tugovaše i paćaše dušom, i u njemu se svakim danom sve više i više raspaljivaše božanska revnost i želja da postrada i da dušu svoju položi za veru Hristovu.
Jedne noći u sabornoj crkvi pred ikonom Presvete Bogorodice moljaše se crkvenjak te crkve. On sa suzama moljaše Prečistu Bogomater da izbavi grad od neprijatelja. Odjedanput on ču glas koji dolažaše od ikone: "Idi k sluzi mome Merkuriju u Podolje". Pri tome Presveta Bogomati pokaza mu vrata gde življaše sveti Merkurije, i produži govoriti: "Dakle, idi k njemu i tiho mu reci: Merkurije, tebe zove Vladičica. Kreni na neprijatelja ratnički naoružan".
Udivi se crkvenjak ovome glasu od ikone. I odmah ode k domu koji mu pokaza Presveta Bogorodica. I zateče svetog Merkurija u dvorištu gde se moli sa rukama podignutim k nebu. Sveti podvižnik već beše u svojoj ratnoj opremi: jer onoga časa kada crkvenjak ču glas od ikone Prečiste Bogomatere, i sveti Merkurije bi na čudesan način obavešten da će k njemu doći crkvenjak. Crkvenjak priđe k svetom Merkuriju i reče mu: "Merkurije, kreni odmah, jer te zove Vladičica".
Sveti Merkurije zajedno sa crkvenjakom ode u crkvu Presvete Bogorodice. U crkvi oni nađoše sveću gde gori pred ikonom Bogorodice. Sveti Merkurije, pavši pred ikonom, stade sa suzama moliti Presvetu Vladateljku za pomoć i zaštitu; Tada se najedared razleže glas od ikone: "Slugo moj Merkurije, šaljem te da odbiješ neprijatelje od ovoga grada i da zaštitiš ovu crkvu. Neprijatelji su tajno odlučili: da ove noći napadnu grad i da ga razore. Ali ja neću ostaviti ovaj grad: radi molitava mojih on neće biti predan u ruke neprijateljima. Odmah kreni, slugo moj, u susret neprijateljima; idi u mesto, zvano Dolgomost. Tamo stoji naoružana vojska zlih varvara. He boj se: ti ćeš pobediti vojvodu neprijateljskog. Ja te ostaviti neću. U ovoj borbi ti ćeš pobediti neprijatelje, i dobićeš od Gospoda venac pobede i večnoga blaženstva".
Čuvši ovaj glas, sveti Merkurije se sav ispuni prevelike radosti. Sama Carica Nebeska obeća mu ono čemu on već davno teži svom dušom, jer je svagda bio obuzet željom da postrada za svoju braću i za veru Hristovu. Pošto uznese blagodarnost
Presvetoj Bogorodici, on izađe iz crkve, i goreći božanskom revnošću smesta krenu na ukazano mesto.
Beše već gluvo doba noći. Građani su spavali čvrstim snom, pošto nisu očekivali skori napad od strane neprijatelja. Tiho i neprimetno prođe sveti Merkurije pored straže na gradskoj kapiji. Stigavši u Dolgomost, on izvuče svoj mač,

Izvor: Crkveni Kalendar