Sveti sveštenomučenik Zinovije i sestra mu Zinovija

Hieromartyr

Spomen 30. oktobar

OVI sveti mučenici, Zinovije i njegova rođena sestra Zinovija, rodiše se u Kilikijskom gradu Egeju od blagočestivih roditelja. Pobožni roditelji ih odgajiše u strahu Božjem i pobožnosti. Još za vreme njihova detinjstva roditelji im otidoše ka Gospodu, ostavivši im veliko imanje. Iako još mladi, Zinovije i Zinovija razumom behu mudri i vrlinom savršeni; i uverivši se u ništavnost ovoga sveta, oni se dogovoriše da ostave sve i posleduju Hristu. Deo svoga imanja Zinovija predade bratu da ga razda siromasima, a sama življaše u dobrovoljnom siromaštvu, molitveno tihujući, i svoje devičanstvo čuvajući čistim za Nebeskog Ženika. Zinovije pak, uzevši oba dela imanja, i svoj i sestrin, stade ih razdavati sirotinji, i za kratko vreme razdade sve, te i sam postade siromah.
No Bog koji se stara o sirotama i ne ostavlja one koji se nadaju u Njega, obogati Svojim nebeskim darovima brata i sestru za bogatstvo razdato sirotinji: moćna desnica Njegova branjaše Zinoviju za sve vreme života njena od napadaja tela i sveta, i štićaše je od demonskih napasti; Zinovije pak dobi dar da isceljuje bolesti dodirom ruku svojih: jer one ruke koje su štedro milostinju delile, Gospod milostivo obdari silom čudotvorstva. I ma kakva bolest da je bila na čoveku, ili ma kakav nedug, bolesnik je odmah dobijao isceljenje, čim ga se sveti Zinovije svojom rukom dotakao. U toku svoga života ovaj ugodnik Božji dvostruku milostinju činjaše: jednu - dajući ubogima od imanja, drugu - dajući bolesnicima isceljenje blagodaću Božjom. On i mnoštvo nečistih duhova izgonjaše iz ljudi, i ožalošćene utešavaše, i ievoljne pomagaše. Zbog takih svojih vrlina i čudotvorstva on bi izabran za episkopa u rodnom gradu. I ovaj dobri pastir revnosno pasijaše Crkvu Božiju, neprestano pomažući i dobrotvoreći ljudima, i isceljujući nedužne. Jednom k svetitelju dođe iz Antiohije neka žena, sa neisceljivom ranom na grudima. Mnogo imanja beše ta žena potrošila na lekare tražeći leka svojoj boljci, ali joj oni ništa ne pomogoše; naprotiv, bolest se stalno pogoršavala, i ona već beše blizu smrti. Videvši je, svetitelj se sažali na nju: rukom svojom dodirnu njenu ranu i načini krsni znak nad ranom, i bolest tog časa iščeze i rana nestade, i žena potpuno ozdravi, i radosna vrati se kući svojoj. Isto tako i druga jedna žena, neznaboškinja, bolesna od slične bolesti, supruga nekog načelnika Indisa, bi isceljena svetim Zinovijem od svoje bolesti. Poražena ovim čudom, ona sa svojim mužem i decom poverova u Hrista. I svi se krstiše, te tako ne samo zdravlje telesno nego i duševno dobiše.
Međutim, neznabožni car Dioklecijan podiže strašno gonjenje na hrišćane. Tada u Kilikijsku pokrajinu doputova knez Lisije, da muči sve koji ispovedaju ime Hristovo. Pre svih u Egeju postradaše tri hrišćanska mladića: Klavdije, Asterije i Neon. Uhvativši ih, Lisije ih podvrže raznim mučenjima, pa ih naposletku izvan grada razape na krstu. Zatim čuvši o svetom Zinoviju, Lisije posla svoje vojnike da ga uhvate. Kad svetog episkopa dovedoše pred kneza Lisija, Lisije mu reče: Neću da se upuštam u duge razgovore s tobom, jer znam da ste vi hrišćani mnogoglagoljivi. Zato biću kratak s tobom: predlažem ti dvoje: život i smrt; život, ako se pokloniš bogovima; smrt, ako se ne pokloniš. Dakle, izaberi što hoćeš: ili prinesi žrtvu i poklonjenje bogovima našim, pa ćeš ostati živ, i usto ćeš dobiti počasti od nas; ili ostani pri zabludi svojoj, i odmah ćeš biti stavljen na ljute muke i umrećeš užasnom smrću. - Sveti Zinovije neustrašivo odgovori: Život vremenski bez Hrista nije život no smrt; a smrt Hrista radi nije smrt no život besmrtni. Zato ja radije volim za Hrista mog umreti vremenskom smrću, pa s Njim večito živeti, negoli odreći se Njega radi vremenskog života, pa potom večito umirati u paklu.
Čuvši ove reči, knez naredi da svetog episkopa obnaže, pa obese na drvetu i bez milosti biju. I govoraše bezbožnik: Da vidimo, hoće li doći Hristos da mu pomogne! - A blažena Zinovija, saznavši da brat njen sveti Zinovije strada za Hrista, brzo otide na mesto gde mučahu svetitelja. I ugle

Izvor: Crkveni Kalendar