Sveti sveštenomučenici Nirsa i Josif

Spomen 20. novembar

Sveti Nirsa beše episkop u zemlji Persiji i imađaše za sapodvižnika svoga učenika Josifa. Kao prave sluge Hristove, oni se bojahu Boga koji je stvorio nebo i zemlju, more i sve što je u njima (Psal. 145, 6), i truđahu se da vode vrlinski život ispunjujući zakon Hristov.
Videći vrlinski život svog učenika Josifa i njegovo bogočežnjivo trudoljublje, sveti Nirsa ga proizvede za episkopa. Sunarodnici njihovi Persijanci, obožavajući sunce kao boga, klanjahu se suncu i predavahu se raznim porocima. Sveti Nirsa i Josif veoma tugovahu zbog toga, i revnovahu za Crkvu Hristovu. Ukrepljavani blagodaću Božjom oni revnosno propovedahu Evanđelje Hristovo, i mnoge neznabošce obratiše k veri u Istinitoga Boga i naučiše ih pobožnom življenju.
U to vreme persijski car Sapor podiže ljuto gonjenje na hrišćane, primoravajući ih da se poklanjaju suncu i ognju. Čuvši da episkopi Nirsa i Josif, izobličavajući zabludu Persijanaca, mnoge od njih obraćaju ka Hristu, car naredi da ih uhvate i dovedu k njemu.
Caru predstade osamdesetogodišnji starac sa svojim učenikom i sapodvižnikom. Car im naredi ili da se poklone ognju ili da se pripreme na muke i smrt, a svetitelji na to neustrašivo odgovoriše: Ako bi ti, care, mogao da nas po smrti našoj i sedam puta vaskrsavaš za mučenja, ti nas ni time ne bi odvojio od ljubavi naše prema Hristu.
Čuvši takav odgovor svetih ispovednika, čvrsto rešenih da postradaju za Hrista, razgnevljeni gonitelj naredi da im se odmah odseku glave.
Tako ovi sveti mučenici primiše neuvenljive vence na nebesima.

Izvor: Crkveni Kalendar