Sveti prepodobni Ilarion Novi

Venerable

Spomen 6. jun

Blaženi Ilarion bejaše sin Petra Kapadokijanina, koji je prisluživao hleb za carskom trpezom, i matere Teodosije, ljudi blagočestivih i bogobojažljivih. U mladosti Ilarion dobro izuči Sveto Pismo. A kad navrši dvadeset godina Ilarion, po evanđelskoj reči, ostavi oca i mater i kuću i bogatsvo, i postade monah u obitelji Isihijevoj, blizu Carigrada. Zatim on dođe u obitelj Dalmatsku; tu primi veliki anđelski obraz, tojest postade velikoshimnik, i bi učenik svetog Grigorija Dekapolita, koji u to vreme življaše tu. Sveti Ilarion se podvizavaše u poslušanju, ćutanju i velikom smirenju. Njegovo poslušanje beše rabota u manastirskoj gradini. Na tom poslušanju on provede deset godina. Često pročitavajući povest o vrlinskom i bogougodnom životu svoga imenjaka, prepodobnog Ilariona Velikog, on se, koliko mogaše, truđaše da ga podražava u pošćenjima, u svunoćnim molitvama i u svima monaškim podvizima. Stoga i bi nazvan Ilarionom Novim. Pošto on očisti dušu svoju od svih strasti, te ona kao sunce sijaše vrlinama, on dobi od Boga vlast nad duhovima nečistim da ih izgoni.
Iguman obitelji postavi Ilariona, i protiv njegove volje, za sveštenika. U to vreme sveti Grigorije beše otišao odatle u druga mesta. Posle pak nekoliko godina, kada iguman umre, prepodobni Ilarion, doznavši da bratija hoće da ga postave za igumana, tajno noću napusti manastir i ode u Vizantiju, u nadi da će tamo naći svoga učitelja, svetog Grigorija. Ali, ovaj već beše otputovao u Rim, i po povratku otuda nastanio se na gori Olimpu. Stoga Ilarion u Vizantiji nastani se u jednom manastiru, a monasi Dalmatske obitelji, doznavši za to, poslaše svjatjejšem patrijarhu Nikiforu molbu, da im za igumana postavi Ilariona, iako on ne želi. Patrijarh izvesti o tome cara; i oni, pozvavši Ilariona, savetovahu mu da se primi za igumana Dalmatskog manastira. Ne mogući se protiviti carevoj i patrijarhovoj volji, on se primi igumanstva, i poverene mu duhovne ovce dobro pasijaše u toku osam godina.
Potom se zacari zveropodobni tiranin Lav Jermenin, i stade stvarati pometnju u Crkvi Hristovoj ikonoboračkom jeresju. On mnoge primoravaše na ovu jeres: one pak koji se nisu hteli pokoriti njemu, stavljaše na muke, a mnoge proterivaše u najudaljenije pokrajine. U to vreme po carevom naređenju i prepodobni Ilarion bi iz Dalmatske obitelji priveden caru. Car ga primoravaše da usvoji jeretičko učenje, ali dobar vojnik Hristov ne samo ne posluša cara - jeretika, već ga smelo izobliči, nazvavši ga bezbožnikom i novim odstupnikom, i time izazva veliki gnev kod cara. I zločestivi car mu nanese mnogo rana i stavi ga na nepodnošljive muke, pa ga onda zatvori u tamnicu.
Posle nekog vremena car opet izvede preda se svetog Ilariona i stavi ga na strašne muke. Ali pošto time ne postiže ništa, on ga predade svome jednomišljeniku, patrijarhu Teodotu, zvanom Kasiter, koji zauze presto pošto svjatjejši patrijarh Nikifor bi prognan za veru. Ovaj lažni patrijarh učiin sa prepodobnim Ilarionom isto što i car: zatvori svetitelja u mračnu tamnicu, i mnogo dana mučaše ga glađu i žeđu, naredivši da mu se ne daje ni hleba ni vode. A monasi iz manastira prepodobnog Ilariona dođoše k caru s molbom, govoreći: Care, vrati nam pastira našeg, a mi ti obećavamo da ćemo se povinjavati tvojoj volji. - Car se obradova njihovom obećanju, i odmah im pusti oca njinog.
Došavši u obitelj svoju, sveti Ilarion prožive tu jednu godinu. I jedva uspe da se malo odmori od pretrpljenih stradanja i gladi, on opet krenu na nova stradanja. Jer car, očekujući da monasi ispune obećanje, uvide da je obmanut. Stoga posla svoje vojnike u manastir. Vojnici izbiše monahe, a prepodobnog Ilariona odvedoše i u tamnicu posadiše. Potom car posla prepodobnog u Fanejevu obitelj, i naredi da ga tamo zatvore u najteskobnijoj tamnici. U toj tamnici svetitelj se zlopatio šest meseci, podnoseći svakovrsne neprijatnosti i uvrede od surovog igumana te obitelji. Zatim, po carevom naređenju, on bi ponova doveden u Carigrad. Tu ga car i laskama i pretnjama nagovaraše da pristane na ikonoboračku jeres. No pošto

Izvor: Crkveni Kalendar